Author: Tamara

Osiguranje sportista je namenjeno članovima amaterskih i profesionalnih sportskih klubova i udruženja.

Sportske organizacije, fizička i pravna lica mogu da ugovore osiguranje sportista sa trajanjem od godinu dana ili samo za vreme određenog takmičenja.

Polisom se osiguravaju sportisti tokom bavljenja navedenom sportskom delatnošću ili delatnošću istog razreda opasnosti.

Ugovorom se mogu dodatno obuhvatiti i nesrećni slučajevi izvan sportske delatnosti.

Ko se može osigurati?

• amateri (članovi koji se rekreativno bave sportom)
• profesionalci (takmičari)

Profesionalnim sportistima (takmičarima) se smatraju svi sportista koji učestvuju u takmičenjima državnog ranga.

Na koji način se ugovara?

• individualno
• kolektivno

Šta pokriva osiguranje od nezgode?

• smrt usled nezgode
• trajni invaliditet
• privremena sprečenost za rad (dnevna naknada)
• troškovi lečenja (finansijski izdaci za lečenje uzrokovanih nezgodom)

Korisnik osiguranja, odnosno osiguranik, kada nastane nezgoda ima pravo na:

• celu osiguranu sumu za slučaj smrti usled nezgode ili potpunog invaliditeta
• procenat od osigurane sume koji odgovara procentu invaliditeta, ako je usled nezgode kod osiguranika nastupio invaliditet
• naknadu troškova lečenja koje osiguranik sam plati i koji ne padaju na teret zdravstvenog osiguranja, a nastali su kao posledica nezgode
• ugovoreni iznos dnevne naknade, ako nezgoda ima za posledicu osiguranikovu prolaznu nesposobnost za rad

Sportista je osiguran kada se nesrećni slučaj desi:

• pri sportskoj delatnosti osiguranika, za vreme treninga i takmičenja u navedenoj grani sporta
• za vreme dok se osiguranik nalazi na neprekidnom putu van sedišta sportske organizacije čiji je član, i da od kuće do mesta određenog za treninge ili takmičenje, i na povratku kući
• pri obavljenju određenih dužnosti po nalogu uprave sportskog društva i to: učešće na sportskim sastancima, konferencijama, nabavci sportskih rekvizita i sl, kao i dok je na putu u vezi sa obavljanjem ovih poslova

Izvor: UOS

Zamenik načelnika Uprave saobraćajne policija Boban Milinković izjavio je da su u prethodnoj godini, vozači sa povećanim nivoom alkohola u krvi izazvali gotovo 11% nezgoda, pri čemu je to učešće u nezgodama sa nastradalima iznosilo oko 14%. Procenat onih koji voze pod dejstvom alkohola raste u julu i avgustu, zbog sezone godišnjih odmora i niza manifestacija čiji posetioci konzumiraju alkohol. 

„Da bismo smanjili broj nastradalih u saobraćajnim nezgodama, moramo da radimo, pre svega, na promeni ponašanja svih učesnika u saobraćaju i kroz planske kampanje. Ispravna i bezbedna vozila su veoma bitna i zato Uprava saobraćajne policije pokušava da uvede red i u ovoj oblasti, a za to nam je svakako potrebna podrška Udruženja osiguravača da svi zajedno utičemo na svest ljudi. I dodatno, bolja infrastruktura doprinosi manjem stradanju“, izjavio je Nebojša Arsov, načelnik Uprave saobraćajne policije.

Osim zatvorske kazne i drugih sankcija predviđenih zakonom, priča o zastrašujućim posledicama vožnje pod dejstvom alkohola se tu ne završava. Vozač koji pijan izazove saobraćajnu nezgodu, gubi prava iz osiguranja, odnosno postaje regresni dužnik prema osiguravajućem društvu koje je isplatilo štetu.

„U situaciji u kojoj vozač pijan izazove saobraćajnu nezgodu, on će u krajnjoj instanci, isplatiti kompletnu materijalnu i nematerijalnu štetu koju je pričinio. Ti iznosi mogu da budu višemilionski, a isplata može da traje i po nekoliko godina, čak i duže i ne mogu se izbeći. Ukoliko učesnik u saobraćaju pijan izazove nezgodu u kojoj pogine jedno lice, naknada štete po osnovu duševnih bolova za smrt bliskog lica može da iznosi i do 100.000 evra. Na tu naknadu pravo imaju svi članovi porodice. U slučaju da onaj ko je izazvao nezgodu ode u zatvor, štetu će platiti njegova porodica ili će biti isplaćena iz njegove imovine ili tek kada izađe iz zatvora, ali sa kamatom koja značajno podiže ukupnu sumu. Osim porodice oštećenog, pijani vozač ugrožava i dovodi do ivice egzistencije i svoju porodicu”, naglašava Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

I u nezgodama u kojima povređene osobe dožive teške telesne povrede (sa umanjenim životnim i radnim sposobnostima), iznos naknade štete je višemilionski, veoma često i značajno veći od nezgode sa poginulima, jer se plaća i izgubljena zarada, a šteta koja nastaje zbog toga može da dostigne iznos od više stotina hiljada evra, upozorio je Jovanović.

Maksimalni iznos po jednoj saobraćajnoj nezgodi za štete na stvarima trenutno iznose 200.000 evra i million evra za štetu na licima. Predlogom novog zakona predviđen je novi iznos limita i to 500.000 evra za štetu na stvarima i 2.500.000 evra za štetu na licima. Približavanjem EU bićemo u obavezi da usvajamo njene pravne tekovine i postavimo limite na pet miliona evra za štetu na licima i milion za štetu na stvarima.

Izvor: “Svet Osiguranja”

U nastavku možete pročitati :

Intervju sa Zoranom Pejčić, predsednicom izvršnog odbora kompanije Dunav Re,

koji je dala za časopis “Svet Osiguranja”.

Izvor: Svijet Osiguranja

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnost je počeo da se primenjuje od 21. avgusta 2019. godine. Ozbiljnost novog ZZPL, u odnosu na prethodni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ( ZZPL) je uočljiva “golim okom“ , tj. novi ZZPL je mnogo obimniji i konkretniji u odnosu na stari ZZPL, tj. sadrži 102 člana, za razliku od starog ZZPL koji je imao dvostruko manje. Šta nam donosi novi ZZPL možete pročitati putem linka.

Mnogo je mogućnosti da čovek osigura sebe, svoje najbliže ili najvredniju imovinu, ali kod nas još uvek nije dovoljno poznato da je moguće osigurati se i od odgovornosti.

Ukoliko bi smo mogli sa sigurnošću da predvidimo budućnost, život bi bio jednostavniji. Jasno, uvek pokušavamo da predvidimo šta sve može da se dogodi, ali ponekad dođe do malo verovatnog toka događaja koji se završe sa nesrećom. Ove slučajeve je nemoguće predvideti, ali je moguće, uz odgovarajuće osiguranje, za njih biti pripremljen.

Osiguranje opšte odgovornosti pokriva štetu zbog građansko pravnih odštetnih zahteva trećih lica zbog neočekivanog i iznenadnog događaja (nesreća) koji proizilazi iz delatnosti, vlasništva i pravnog odnosa za koji je osigurnik odgovoran.

Pojedinac (fizičko lice) može ugovoriti osiguranje svoje odgovornosti iz svakodnevnog života (kao nosioc domaćinstva, vlasnik kuće – stana, itd.) Na primer: da Vaš pas ujede poštara, vi bi bili odgovorni, ali uz osiguranje od odgovornosti možete biti sigurni da će ove troškove preuzeti osiguravajuće društvo.

Pojedinac (fizičko lice) može ugovoriti osiguranje svoje odgovornosti iz svakodnevnog života (kao nosioc domaćinstva, vlasnik kuće – stana, amaterski sportista itd.).

Osiguranje opšte odgovornosti pokriva odgovornost za štetu zbog povrede ljudi, tj.telesnih povreda, oštećenje zdravlja ili smrti, te štetu na predmetima, tj.njihovo uništenje, oštećenje ili nestanak.

Dodatnim ugovorom, osiguranje je moguće proširiti i na odgovornost za čistu imovinsku štetu koja nastane zbog činjenice, napuštanja ili greške, i koja nije nastala niti na osobana niti na stvarima.

Gubitak posla direktno utiče na egzistenciju svakog čoveka i njegovu finansijsku situaciju. Rizik od gubitka posla posebno pogađa korisnike kredita jer direktno ugrožava njihovu sposobnost da direktno izmiruju svoje obaveze preuzete potpisivanjem ugovora o kreditu. Ovaj rizik potencijalno ugrožava i banke, pa je zato uveden novi finansijski proizvod – osiguranje od gubitka posla – kako bi se zaštitile obe ugovorene strane – klijent i banka.

Pored polise životnog osiguranja, koju banke sve češće koriste kao sredstvo obezbeđenja za dugotročne kredite (stambene), polisa osiguranja od gubitka posla koristi se kao kolateral za gotovinske i potrošačke kredite, kao i za pozajmicu po osnovu korišćenja tekućeg računa. Osiguranje od gubitka posla ima dvostruku ulogu – bankama služi kao dodatno sredstvo obezbeđenja, a, sa druge strane, korisnicima kredita pruža finansijsku zaštitu tokom celog ili delimičnog perioda otplate kredita. U slučaju da korisnik kredita ostane bez posla, osiguravajuće društvo preuzima obavezu plaćanja mesečnih rata i obezbeđuje otplatu kredita bez prekida. U slučaju smrti korisnika kredita, društvo za osiguranje će isplatiti preostali neotplaćeni iznos kredita, pri čemu je porodica korisnika finansijski zbrinuta i oslobođena dalje otplate kredita. Ugovor o osiguranje od gubitka posla potpisuje se u banci u kojoj korisnik podiže kredit, tako da korisnik u jednom zaključuje ugovor s dve finansijske institucije – bankom od koje dobija kredit i osiguravajućim društvom od koga dobija polisu osiguranja od gubitka posla. Osiguravač ne može biti banka, već društvo za osiguranje s kojim banka ima zaključen ugovor. Za sva pitanja i nedoumice u vezi s polisom osiguranja, pored banke, korisnik može da kontaktira i društvo za osiguranje koje izdaje polisu.

Kada dođe do nastanka osiguranog slučaja, tj. gubitak posla, pod uslovom da nije nastao krivicom korisnika, niti na njegov zahtev, društvo za osiguranje preuzima obavezu isplate određenog broja anuiteta (rata) umesto korisnika kredita. Broj mesečnih rata koja će osiguravajuća kuća isplatiti zavisi od vrste kredita i roka otplate, kao i samog dogovora koji korisnici postignu s bankom i društvom za osiguranje prilikom zaključenja ugovora. Pojedina društva nude otplatu anuiteta i do godinu dana nakon gubitka posla, za koliko se procenjuje da je korisniku dovoljno da “stane na noge” i pronađe novi posao. Ponuda nekih društva za osiguranje obuhvata i mogućnost da se gubitak posla više puta dogodi tokom otplate kredita, pod uslovom da se ne dešava češće od jednom godišnje.

Visina premije osiguranja koju korisnik treba da plati zavisi u najvećoj meri od iznosa kredita. Pojedine banke na našem tržištu nude besplatne polise osiguranja od gubitka posla za korisnike njihovih kredita, što znači da banke snose troškove osiguranja. U slučaju da se korisnik opredeli za banku koja ne “pokriva” ove troškove, visina godišnje premije određuje se najčešće tako što se obračuna određeni procenat ukupnog iznosa kredita. Na primer, ukoliko je iznos kredita 70.000,00 dinara, a banka obračuna premiju u visini od 1,5 % kredita, to znači da je korisnik dužan da tokom perioda otplate kredita svake godine uplati 1.050,00 dinara na ime visine premije osiguranja. Premija se često plaća putem redovne mesečne rate kredita. Pojedine banke kao uslov za dobijanje kredita zahtevaju da korisnik ovog osiguranja izvrši jednokratnu uplatu premije koja “pokriva” čitav period otplate kredita. S obzirom na to da se koristi kao sredstvo obezbeđenja, veliki broj banaka potencijalnim korisnicima kredita kao jedan od preduslova za odobravanje kredita postavlja zaključivanje ugovora o osiguranju od gubitka posla. Druge banke pružaju mogućnost izbora korisnicima, s tim što nude smanjenje kamatnih stopa na kredite u slučaju da korisnik potpiše prateću polisu pomenutog osiguranja.

Osiguranje od gubitka posla može, po dogovoru s bankom i društvom za osiguranje koje će izdati polisu, da obuhvati i slučaj privremene ili trajne nesposobnosti za rad, bolesti i privremenog odsustva sa posla.

Međutim, kod osiguranja od gubitka posla, naknada se ne može ostvariti ako gubitak posla nastupi od prvih 60 dana od zaključenja ugovora, a pristupna starost osiguranika je 18-65 godina. Društva za osiguranje koja nude ovaj proizvod bliže propisuju uslove osiguranja u Posebnim uslovima osiguranja od gubitka posla, koja korisnik dobija prilikom zaključenja ugovora o osiguranju i svojim postpisom potvrđuje da je razumeo, odnosno da je upoznat s tim uslovima.

Savet svim korisnicima je da pažljivo pročitaju Opšte i Posebne uslove osiguranja, posebno obrate pažnju na isključenja iz osiguranja (npr. isključene su obaveze osiguravača ukoliko su poslodavac i osiguranik ista osoba) pre nego što potpišu ugovor – polisu, kao i da sva pitanja razjasne na licu mesta s bankarskim i/ili službenikom osiguravajućeg društva. Isto tako, potrebno je da se informišete tačno o definisanom periodu važenja ugovora, kao i tačnom vremenu kada nastaju početak i prestanak obaveze društva s kojim se ugovor zaključuje. Takođe, treba obratiti posebnu pažnju na uslove u ugovoru koji definišu nastanak osiguranog slučaja.

Izvor: RTS

Pooštravanje tehničkih pregleda doprinelo je smanjenu broja udesa za deset odsto tokom godine, a poginulo je 27 ljudi manje nego u istom periodu lane, navode u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Smanjen je i broj neispravnih automobila, budući da, kako procenjuju na tehničkim pregledima, čak u 40 odsto nisu prešli taj prvi pregled.

U MUP-u kažu da su otkrili da je u prvih 10 meseci pooštrenog tehničkog pregleda 27 ljudi manje poginulo u saobraćaju, a smanjen je i broj povređenih za 1.394, kao i broj nesreća za 1.043.

Za 10 odsto vozila može se reći da je nerealno da se ikad više nađu u saobraćaju, jer cena njihove popravke prevazilazi njihovu vrednost.

S druge strane, postoji još oko 20 odsto vozila koje zbog određenih nedostataka ne mogu odmah da pređu pregled, ali moguće je otkloniti kvar.

Najbitnija stvar, kažu u MUP-u, jeste da se sada vozila fotografišu i pravi baza o njihovoj tehničkoj ispravnosti.

Sledeće godine očekuje nas još jedna novina, a to je merenje izduvnih gasova na tehničkim pregledima. Tačnije, oni koji su skinuli katalizatore ili DPF filtere neće moći da prođu tehnički pregled, ukoliko nisu u određenim granicama dozvoljenog zagađenja.

Najbitniji uslov za registaciju vozila jeste ispravan kočioni sistem, pogotova kočiona creva koja su kod starijih vozila neretko porozna, pa pucaju prilikom naglog kočenja. Sledeći na listi su upravljač, trap i karoserija, gde ne sme biti rupa i trulih tragova. A to da li su , na primer, branici ogrebani ili ne, nije značajno za bezbednost, kažu stručnjaci.

Na sednici održanoj dana 01.10.2019. godine, Odbor Grupacije tehničkih pregleda, doneo je odluku o obrazovanju Sekcije tehničkih pregleda. Opširnije pročitajte putem linka.

Nakon zajedničkog sastanka Udruženja za stručne, naučne i tehničke delatnosti, Odbora grupacije tehničkih pregleda održanog 07.08.2019. doneto je obrazloženje predloga minimalne i maksimalne cene tehničkog pregleda, a dokument možete pročitati ovde.

Prvi oblici osiguranja sreću se u prvobitnoj ljudskoj zajednici u okviru plemena, a kasnije i porodica. Prva opasnost sa kojom se sretao čovek je glad, a mera kojom je pokušao da se zaštiti bili su skromni obavezni prilozi pojedinca u žitu tokom rodnih godina.

Elementi osiguranja javljaju se kod Kineza pri transportu robe preko Jangcekjanga, kao i u Vavilonu još pre četiri milenijuma: u slučaju gubitka broda vlasniku se nadoknađivala šteta, a ako brod stigne na destinaciju, vlasnik je bio dužan da isplati određeni deo dobiti. Pisani tragovi o osiguranju postoje i u Hamurabijevom zakonu iz 2250.godine p.n.e. u vidu uredbe o međusobnoj obavezi učesnika trgovačkog karavana da nadoknade štetu koja bi nastala u slučaju pljačke.

U starom Rimu osnovano je religiozno udruženje u koje su članovi uplaćivali određeni iznos za prijem kao i mesečnu članarinu, a u slučaju smrti nekog člana solidarno su snosili troškove sahrane, pomagali su udovice i decu umrlih. Prva sačuvana polisa potiče iz Lombardije, 1182. godine. Iz perioda od XII do XV veka sačuvano je više od 400 polisa, ali u to vreme polisa osiguranja nije uvek bila garancija dobijanja nadoknade, naročito u slučaju gubitka broda. Prvi zakoni u ovoj oblasti donose se u Barseloni 1435. i Firenci 1522. godine.

Prva polisa na italijanskom, od 20. septembra 1547godine pronađena je u Engleskoj. U to vreme nije bilo osiguravajućih biroa, tako da je pomorsko osiguranje bilo privatna transakcija izmedu individualaca. Osiguranje od požara nastalo je u Nemačkoj 1591 godine.

U Londonu su se vlasnici brodova, prodavci i kupci robe koja se prevozila brodovima sastajali u kafanama, a jedna od kafana, vlasnika Edvarda Lojda, postala je vodeća. Prva osiguravajuća kompanija u oblasti pomorskog osiguranja i nosi naziv po Edvardu Lojdu. Ne zna se tačno kada je Lloyd`s osnovan, ali je poznato da je postojao pre 1688 godine Aktom Britanskog parlamenta iz 1871. udruženje osiguravača „Lojds“ dobilo je oficijalni status korporacije osiguravača. Na taj način službeno je osnovana Lojdova berza. „Lojds“ danas nije kompanija, već predstavlja tržište osiguranja.

U XVII veku holandski državnik i matematičar Jan de Vitu postavio je matematičke osnove odredivanja životne rente. Dostignuća Njutna, Lajbnica, Dekarta i Paskala našla su veliku primenu u oblasti osiguranja. Od velikog značaja bila su i otkrića u matematičkoj statistici, pre svega zakon velikih brojeva (Bemuli, Laplas i Gaus). Engleska akademija nauka je krajem XVIII veka stvorila pretpostavke za razvoj modemog osiguranja.

Prvo udruženo društvo za životno osiguranje New England Life je osnovano 1835 godine, a potom je osnovano još dvanaest drugih društava u oblasti životnog osiguranja, koja i danas postoje.

Od druge polovine XIX veka počinje treći period u istoriji osiguranja, kada država stupa na scenu osiguranja. Uvidevši ogroman ekonomski i socijalni značaj osiguranja, država koristi pogodnosti osiguranja za svoje interese, kao što je akumuliranje kapitala, kojim osiguravači raspolažu relativno dug vremenski period. Osiguravajući kapital čini novi izvor akumuliranja sredstava državnih fondova, kao izuzetno važan za razvitak državnog kredita. Tako se savremeni fondovi osiguravajućih društava na nivou nacionalne ekonomije mere u milijardama evra.

Osiguranje u Srbiji

Koreni osiguranja u Srbiji nalaze se još u Dušanovom zakoniku (XIV vek), koji pominje kolektivnu odgovornost za naknadu štete, ali se osiguranje u pravom smislu na našim prostorima sreće tek polovinom XIX veka (tzv. „koševi“ Miloša Obrenovića).

Prve poslove osiguranja u Kraljevini Jugoslaviji obavljala su strana osiguravajuća društva, te je i prvi zakon o osiguravajućim društvima bio njima posvećen.

Početkom XX veka nastaju prva domaća osiguravajuća preduzeća. Ove kompanije bile su poslovno povezane sa stranim, ali su metode poslovanja bile nalik trgovačkim. Kao i u većini zemalja,i u Jugoslaviji je vladao koncesioni sistem za osiguravajuće poslovnice.

Osiguravajuće društvo nije se formiralo kao akcionarsko društvo ili zadruga, već je država zadržavala za sebe diskreciono pravo davanja dozvole za rad, odnosno koncesije. Vremenom je država diskrecioni sistem pretvarala u normativni dopustajući automatsko dobijanje koncesije, po ispunjavanju uslova, tako da je uoči Drugog svetskog rata u Jugoslaviji bilo 28 osiguravajućih kompanija (ne računajući već ranije ugašena), kao što su „Adrija“, “Zora“, “Feniks“).

Donošenje Uredbe o nadzoru nad osiguravajućim društvima  1. marta 1937 godine, bila je prekretnica za razvoj osiguranja u Kraljevini Jugoslaviji.

Povod za njeno donošenje bio je slom Bečke osiguravajuće kuće „Feniks“ u proleće 1936 godine, kuće koja se bavila isključivo osiguranjem života, sa najvećim portfeljom životnog osiguranja i značajnim premijskim rezervama. Osiguravači su bili svesni da oštriji zakoni ostavljaju dovoljno prostora za ostvarenje profita, a istovremeno jačaju poverenje osiguranika. Uredba se najviše bavila plasmanom sredstava rezervi, pre svega matematičke rezerve, sa odredenim limitima visine ulaganja u pojedine vrste imovine.

Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, novovekovna srpska država se sa idejom i praksom osiguranja upoznala dosta kasno. Poslove osiguranja u Srbiji najpre su obavljala strana društva, a prvi domaći osiguravajući zavod osnovan je 1897. godine. Osnivači su bili Luka Ćelović i Đorđe Vajfert, a radio je kao Odeljenje za osiguranja Beogradske zadruge. Do početka Prvog svetskog rata u Kraljevini Srbiji osnovana još tri osiguravajuća društva sa domaćim kapitalom – „Srbija“, „Šumadija“ i „Jugoslavija“.