Gubitak posla direktno utiče na egzistenciju svakog čoveka i njegovu finansijsku situaciju. Rizik od gubitka posla posebno pogađa korisnike kredita jer direktno ugrožava njihovu sposobnost da direktno izmiruju svoje obaveze preuzete potpisivanjem ugovora o kreditu. Ovaj rizik potencijalno ugrožava i banke, pa je zato uveden novi finansijski proizvod – osiguranje od gubitka posla – kako bi se zaštitile obe ugovorene strane – klijent i banka.
Pored polise životnog osiguranja, koju banke sve češće koriste kao sredstvo obezbeđenja za dugotročne kredite (stambene), polisa osiguranja od gubitka posla koristi se kao kolateral za gotovinske i potrošačke kredite, kao i za pozajmicu po osnovu korišćenja tekućeg računa. Osiguranje od gubitka posla ima dvostruku ulogu – bankama služi kao dodatno sredstvo obezbeđenja, a, sa druge strane, korisnicima kredita pruža finansijsku zaštitu tokom celog ili delimičnog perioda otplate kredita. U slučaju da korisnik kredita ostane bez posla, osiguravajuće društvo preuzima obavezu plaćanja mesečnih rata i obezbeđuje otplatu kredita bez prekida. U slučaju smrti korisnika kredita, društvo za osiguranje će isplatiti preostali neotplaćeni iznos kredita, pri čemu je porodica korisnika finansijski zbrinuta i oslobođena dalje otplate kredita. Ugovor o osiguranje od gubitka posla potpisuje se u banci u kojoj korisnik podiže kredit, tako da korisnik u jednom zaključuje ugovor s dve finansijske institucije – bankom od koje dobija kredit i osiguravajućim društvom od koga dobija polisu osiguranja od gubitka posla. Osiguravač ne može biti banka, već društvo za osiguranje s kojim banka ima zaključen ugovor. Za sva pitanja i nedoumice u vezi s polisom osiguranja, pored banke, korisnik može da kontaktira i društvo za osiguranje koje izdaje polisu.
Kada dođe do nastanka osiguranog slučaja, tj. gubitak posla, pod uslovom da nije nastao krivicom korisnika, niti na njegov zahtev, društvo za osiguranje preuzima obavezu isplate određenog broja anuiteta (rata) umesto korisnika kredita. Broj mesečnih rata koja će osiguravajuća kuća isplatiti zavisi od vrste kredita i roka otplate, kao i samog dogovora koji korisnici postignu s bankom i društvom za osiguranje prilikom zaključenja ugovora. Pojedina društva nude otplatu anuiteta i do godinu dana nakon gubitka posla, za koliko se procenjuje da je korisniku dovoljno da “stane na noge” i pronađe novi posao. Ponuda nekih društva za osiguranje obuhvata i mogućnost da se gubitak posla više puta dogodi tokom otplate kredita, pod uslovom da se ne dešava češće od jednom godišnje.
Visina premije osiguranja koju korisnik treba da plati zavisi u najvećoj meri od iznosa kredita. Pojedine banke na našem tržištu nude besplatne polise osiguranja od gubitka posla za korisnike njihovih kredita, što znači da banke snose troškove osiguranja. U slučaju da se korisnik opredeli za banku koja ne “pokriva” ove troškove, visina godišnje premije određuje se najčešće tako što se obračuna određeni procenat ukupnog iznosa kredita. Na primer, ukoliko je iznos kredita 70.000,00 dinara, a banka obračuna premiju u visini od 1,5 % kredita, to znači da je korisnik dužan da tokom perioda otplate kredita svake godine uplati 1.050,00 dinara na ime visine premije osiguranja. Premija se često plaća putem redovne mesečne rate kredita. Pojedine banke kao uslov za dobijanje kredita zahtevaju da korisnik ovog osiguranja izvrši jednokratnu uplatu premije koja “pokriva” čitav period otplate kredita. S obzirom na to da se koristi kao sredstvo obezbeđenja, veliki broj banaka potencijalnim korisnicima kredita kao jedan od preduslova za odobravanje kredita postavlja zaključivanje ugovora o osiguranju od gubitka posla. Druge banke pružaju mogućnost izbora korisnicima, s tim što nude smanjenje kamatnih stopa na kredite u slučaju da korisnik potpiše prateću polisu pomenutog osiguranja.
Osiguranje od gubitka posla može, po dogovoru s bankom i društvom za osiguranje koje će izdati polisu, da obuhvati i slučaj privremene ili trajne nesposobnosti za rad, bolesti i privremenog odsustva sa posla.
Međutim, kod osiguranja od gubitka posla, naknada se ne može ostvariti ako gubitak posla nastupi od prvih 60 dana od zaključenja ugovora, a pristupna starost osiguranika je 18-65 godina. Društva za osiguranje koja nude ovaj proizvod bliže propisuju uslove osiguranja u Posebnim uslovima osiguranja od gubitka posla, koja korisnik dobija prilikom zaključenja ugovora o osiguranju i svojim postpisom potvrđuje da je razumeo, odnosno da je upoznat s tim uslovima.
Savet svim korisnicima je da pažljivo pročitaju Opšte i Posebne uslove osiguranja, posebno obrate pažnju na isključenja iz osiguranja (npr. isključene su obaveze osiguravača ukoliko su poslodavac i osiguranik ista osoba) pre nego što potpišu ugovor – polisu, kao i da sva pitanja razjasne na licu mesta s bankarskim i/ili službenikom osiguravajućeg društva. Isto tako, potrebno je da se informišete tačno o definisanom periodu važenja ugovora, kao i tačnom vremenu kada nastaju početak i prestanak obaveze društva s kojim se ugovor zaključuje. Takođe, treba obratiti posebnu pažnju na uslove u ugovoru koji definišu nastanak osiguranog slučaja.
Štetu iz saobraćajnih nezgoda nadoknađuju društva za osiguranje koja su osigurala vozilo kojim je šteta pričinjena. Ako to vozilo nema polisu, a ima i takvih situacija, onda je tu garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije. Fond isplaćuje štete nastale upotrebom nepoznatog ili neosiguranog vozila, vazduhoplova, čamca ili drugog prevoznog sredstva kao i vozila koje je bilo osigurano kod osiguravajućeg društva nad kojim je pokrenut stečajni postupak.
Da li imam pravo na naplatu štete preko Garantnog fonda ako vozilo koje je napravilo štetu na mom vozilu nije bilo registrovano? Ukoliko je vozač vozila koje nije osigurano odgovoran za saobraćajnu nezgodu, imate pravo da se obratite Garantnom fondu pri Udruženju osiguravača Srbije sa zahtevom za naknadu štete. Potrebno je da uz Vaš zahtev za naknadu štete dostavite i dokaznu dokumentaciju, i to, u slučaju oštećenja vozila: zapisnik o uviđaju sa skicom i izjavama učesnika, zapisnik o oštećenju vozila sa fotografijama, kopiju saobraćajne dozvole i lične karte.
Kako mogu da kontaktiram Garantni fond za bliže informacije i na koji način podnosim zahtev za naknadu štete? Obrasci zahteva za naknadu štete dostupni su na sajtu Udruženja osiguravača Srbije www.uos.rs u delu Odštetni zahtevi, a sve podatke o potrebnoj dokumentaciji za konkretan slučaj možete dobiti kontaktiranjem Garantnog fonda elektronskim putem (mejlom na adresu: garantnifond@uos.rs), telefonskim putem (kontakt telefon: 011/ 2927 940) ili lično u prostorijama Udruženja osiguravača Srbije u Beogradu u ulici Trešnjinog cveta 1g.
Vozač u alkoholisanom stanju mi je sa neregistrovanim vozilom oštetio ogradu. Da li imam pravo na naknadu štete i kako i od koga mogu da ostvarim to pravo? Ova šteta prouzrokovana je upotrebom motornog vozila, što znači da bi u regularnoj situaciji obavezu da nadoknadi tu štetu imao osiguravač kod koga vlasnik vozila ima zaključenu polisu osiguranja od autoodgovornosti (obavezno osiguranje). Kako je u ovom slučaju vozilo neregistrovano, odnosno nema polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, takvu štetu možete naplatiti od lica (štetnika) koje je istu prouzrokovalo ili od Garantnog fonda pri Udruženju osiguravača Srbije. Da bi se šteta nadoknadila, potrebno je da obezbedite dokaz o obimu oštećenja, odnosno da procenitelj (građevinski) iz osiguranja ili građevinski veštak sačine zapisnik o oštećenju. Taj dokaz, zajedno sa zapisnikom policije o izvršenom uviđaju i popunjenim zahtevom za naknadu štete, predaćete Garantnom fondu na dalju obradu. Druga mogućnost je da postignete dogovor sa onim ko Vam je štetu pričinio, jer je u svakom slučaju on krajnji platilac štete.
Zatekao sam svoje vozilo oštećeno na propisnom mestu za parkiranje. Saobraćajna policija je izvršila uviđaj. Oštećeno vozilo ima polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti. Kako da nadoknadim nastalu štetu? Ukoliko je štetu na osiguranom vozilu izazvalo nepoznato vozilo i ako na osiguranom vozilu postoji samo obavezno osiguranje a ne i kasko osiguranje, oštećeno lice ne može da naplati nastalu štetu, osim u slučaju da se pronađe nepoznati izvršilac. Garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije ne isplaćuje materijalnu štetu na vozilu koju je prouzrokovalo NN vozilo.
Koliki je rok zastarevanja za naknadu štete od neosiguranog vozila? Zakonom o obligacionim odnosima definisano je da potraživanje naknade štete zastareva za 3 (tri) godine od dana saznanja za štetu i štetnika. U slučaju kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
Da li Garantni fond isplaćuje naknadu štete ukoliko se radi o udesu kada je oštećeno lice bilo pešak, a vozilu koje ga je udarilo je istekla polisa osiguranja? Ukoliko se utvrdi da je za štetu odgovorno neosigurano vozilo, pešak kao oštećeno lice ima pravo da potražuje naknadu štete od Garantnog fonda pri Udruženju osiguravača Srbije.
Od kada Garantni fond isplaćuje naknade štete, odnosno za koji period nastanka saobraćajne nezgode postoji obaveza Garantnog fonda da isplati naknadu štete? Garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije je osnovan 1996. godine u skladu sa Zakonom o osiguranju imovine i lica, s tim da je početak njegovog rada odložen do 1997. godine. Iz sredstava Garantnog fonda isplaćuju se naknade za štete koje su nastale od dana početka rada Garantnog fonda, dakle od 6. jula 1997. godine.
Da li putnik u vozilu kojim je upravljalo lice pod dejstvom alkohola ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo u saobraćajnoj nezgodi? Putnik u vozilu ima pravo na naknadu štete od osiguravača bilo kog vozila koje je učestvovalo u nezgodi, kao i od imaoca vozila. Putnik ima pravo da potražuje naknadu štete od osiguravača vozila u kome je pretrpeo štetu, kao i od osiguravača drugog vozila učesnika, ukoliko je u nezgodi učestvovalo više vozila. Ukoliko je za nezgodu odgovoran vozač vozila u kome je putnik povređen, a vozač je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola, putnik može da se obrati i njegovom osiguravaču sa zahtevom za naknadu štete uz koji prilaže zapisnik o uviđaju i medicinsku dokumentaciju, a po potrebi i ostalu dokumentaciju koju osiguravajuće društvo zahteva. Prilikom utvrđivanja prava putnika na naknadu i visinu štete ceni se doprinos putnika u šteti, odnosno naknada se umanjuje srazmerno tom doprinosu, s obzirom na to da je u tom slučaju putnik pristao na vožnju sa licem koje je upravljalo vozilom pod dejstvom alkohola, a osiguravač u takvom slučaju ima pravo regresa od svoga osiguranika u skladu sa Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju, odnosno društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.
Po kom principu se utvrđuje visina sume za isplatu kod proglašenja totalne štete na automobilu? Da li postoji pravilnik koji to uređuje ili svako osiguravajuće društvo istu izračunava na osnovu interne procene? Procenu totalne štete na vozilu vrši procenitelj/veštak mašinske ili saobraćajne struke, prema pravilima struke i to tako što se utvrđuje vrednost vozila u momentu udesa i vrednost ostatka shodno čemu se na bazi razlike utvrđuje visina totalne štete. Potom se vrši upoređivanje sa troškovima popravke, pa ukoliko su troškovi popravke veći od visine totalne štete, isplaćuje se naknada na bazi obračuna totalne štete. Na ovakav način postupa se i tokom procesa obrade šteta Garantnog fonda pri Udruženju osiguravača Srbije.
Čija je obaveza obaveštavanja Garantnog fonda o nastalom štetnom događaju (saobraćajnoj nezgodi) i ko podnosi zahtev za naknadu štete? Oštećeno lice podnosi zahtev za naknadu štete Garantnom fondu pri Udruženju osiguravača Srbije.
Da li štete izazvane neosiguranim traktorima, motokultivatorima, motociklima i sl. potpadaju pod obavezu Garantnog fonda? Da, od decembra 2009. godine, nakon što je stupio na snagu i počeo da se primenjuje nov Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Da li postoji mogućnost za naknadu materijalne štete na vozilu kada je šteta prouzrokovana upotrebom nepoznatog vozila? Takva mogućnost nije predviđena zakonom. Jedina mogućnost za naplatu štete u tom slučaju je da vlasnik oštećenog vozila ima polisu kasko osiguranja za vozilo.
Da li mogu da ostvarim naknadu štete na mom motornom vozilu koje je u toku noći zapaljeno i kada je šteta totalna. O navedenom postoji izveštaj policije i vatrogasne službe. Moje vozilo poseduje obaveznu polisu autoosiguranja ali ne i KASKO polisu. Ukoliko ne postoje saznanja o tome kako se vozilo zapalilo i šta je prouzrokovalo štetu, po osnovu sopstvene polise osiguranja od autoodgovornosti ne može se naplatiti šteta u ovom slučaju. Ako pritom vlasnik oštećenog vozila ne poseduje ni kasko polisu, onda praktično ne postoji mogućnost da se šteta nadoknadi iz sredstava osiguranja.
Da li štetnici koji su isplatili štetu oštećenim licima imaju pravo da se regresiraju iz sredstava Garantnog fonda? Ne. Pravo na naknadu iz sredstava Garantnog fonda imaju putnici i treća oštećena lica u smislu odredaba zakona. Štetnik ne ulazi u krug lica koja imaju pravo naknade odnosno regresa iz sredstava Garantnog fonda.
Ukoliko je vlasnik oštećenog vozila lizing kuća, da li korisnik takvog vozila koje je oštećeno u saobraćajnoj nezgodi za koju je odgovorno neosigurano vozilo može da ostvari pravo na naknadu štete iz sredstava Garantnog fonda? Kada je vlasnik oštećenog vozila lizing kuća, a korisnik fizičko ili pravno lice, korisniku lizinga se može isplatiti naknada štete samo uz saglasnost lizing kuće koja se podnosi Garantnom fondu u pisanoj formi, uz ostalu potrebnu dokaznu dokumentaciju.
Intervju sa Duškom Jovanović generalnim sekretarom Udruženja osiguravača Srbije
Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije
Dalji rast srpske ekonomije i dodatni koraci na putu ka EU, dodatno će pokrenuti tržište osiguranja. Sa druge strane, razvijena industrija osiguranja obezbeđuje dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavlja u funkciju privrednog razvoja. O značajnijem rastu sektora i povratnom pozitivnom dejstvu na ekonomiju moći ćemo da pričamo tek kada država sistemskim rešenjima podstakne brži razvoj i kada na viši nivo podignemo svest i kulturu osiguravanja
Godinu za nama obeležili su kontinuitet pozitivnih rezultata i stabilnost. Srbija nastavlja sa napretkom u mnogim oblastima ekonomije. Stvoreno je stabilno makroekonomsko okruženje, od kojeg zavisi dalji rast, uspostavljena finansijska i fiskalna stabilnost, smanjuje se stopa nezaposlenosti. Ekonomija je rastuća sa niskom inflacijom i visokim prilivom stranih direktnih investicija, koje su premašile nivo iz 2018. godine. Državna blagajna je u suficitu, što je omogućilo povećanje plata u javnom sektoru. Sve to se pozitivno odražava i na sektor osiguranja koji je očuvao stabilnost i likvidnost i zadržao pozitivan trend razvoja”, ocenju je u intervjuu za magazin Svet osiguranja, Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije šta je obeležilo prethodnu godinu.
Bruto premija raste iz godine u godinu i približavamo se, kako ističe, iznosu od milijardu evra, dok su tehničke rezerve, koje garantuju stabilnost i sigurnost u isplati šteta, na nivou od 1,7 milijardi evra.
“Čekaju se zvanični podaci za 2019, ali možemo da kažemo da je u prethodnoj godini zaključeno 6,7 miliona polisa, rešeno oko 790.000 odštetnih zahteva i isplaćeno oko 385 miliona evra klijentima. Tržište je u 2018. godini poraslo za 7,5 procenata. Nažalost, sektor još ne zauzima mesto koje mu pripada niti je na nivou kojim bismo bili zadovoljni, s obzirom na ogroman značaj koji ima ili treba da ima za privredu jedne države. Kada kažemo “milijarda evra bruto premije” to nekome deluje mnogo, ali je u Sloveniji ta stavka premašila dve milijarde, tako da treba još dosta da radimo, mi iz industrije i država, da unapredimo sektor”, kaže Jovanović.
Da li je ekonomska situacija dovoljno stimulativna za napredovanje sektora osiguranja?
Ovde bih pre svega potencirao međusobnu vezu opšte ekonomske situacije i sektora osiguranja, što je kod nas uglavnom zanemareno. Sa jedne strane, činjenica je da industrija osiguranja zavisi od ukupne ekonomske situacije. Dalji rast srpske ekonomije i dodatni koraci na putu ka EU, dodatno će pokrenuti tržište osiguranja. Sa druge strane, razvijena industrija osiguranja obezbeđuje dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavlja u funkciju privrednog razvoja. Tako može da deluje i kao stabilizator tržišta u vreme krize, jer baš u vreme krize postoji povećana potreba građana i privrede da osiguraju ono što im je najvažnije – zdravlje ili imovinu. Ali, o značajnijem rastu sektora i povratnom pozitivnom dejstvu na ekonomiju moći ćemo da pričamo tek kada država sistemskim rešenjima podstakne brži razvoj i kada na viši nivo podignemo svest i kulturu osiguravanja. Kod nas se i dalje osigurava samo ono što se mora, dok se o ostalim polisama razmišlja uglavnom onda kada se nezgoda dogodi, uz najčešće opravdanje da je osiguranje skupo i da se nema para za polisu ili da je to nepotreban trošak. Međutim, kriza je i kod drugih, ima i država članica EU čiji građani nemaju bolji standard od naših, ali imaju kulturu i naviku osiguravanja, pa je i njihovo tržište razvijenije od našeg. Za njih je osiguranje investicija.
Udruženje osiguravača je poslednjih godina intenziviralo organizaciju stručnih seminara. Smatramo da je edukacija neophodna na svim nivoima i da samo na taj način možemo da obezbedimo povećanje premije i njenu bolju strukturu, što je svima u interesu
Ima li prostora za veći rast osiguranja od dosadašnjeg i šta su, prema Vašem mišljenju, preduslovi, osim onog osnovnog da se poboljša ekonomska situacija u zemlji?
Prostora za rast ima i ja sam optimista. Statističari bi argumente za takav stav pronašli u činjenici da tržište raste – sporo, ali konstantno, kao i u podatku da učešće neživotnog osiguranja u ukupnoj premiji kod nas odgovara učešću životnog u razvijenom svetu. To pokazuje nerazvijenost tržišta, ali i potvrđuje njegovu perspektivu. Lično, smatram da raste potreba za osiguranjem i da čak više nije dovoljno imati samo jednu polisu. Argumente za očekivani rast tržišta osiguranja pronalazim u očekivanom porastu standarda građana i nastavku procesa evrointegracija. U svakom slučaju, prostora za rast ima u svim sektorima, možda najbrže rezultate treba očekivati kod osiguranja imovine, poljoprivrede i kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Šta su izazovi sa kojima će se osiguravači suočiti tokom 2020. godine?
Pre svega, neophodno je dodatno usklađivanje poslovanja sa regulativama. Izazov će svakako biti nastavak rada na pripremama za direktivu Solventnost 2, računovodstvene međunarodne standarde IFRS 17 i sve veću potrebu da se vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, društva će morati da kreiraju održiv model poslovanja na duži vremenski period kojim će biti povećana sigurnost klijenata i da se priprema za digitalizacija koja će osiguranje učiniti dostupnijim. Neophodno je i da proizvodi budu kreirani u skladu sa potrebama kupaca, da ponuda bude jasna, konkretna i uvek dostupna. Zbog sve ekstremnijih vremenskih uslova i produženog životnog veka ljudi, promenjen je i način razmišljanja o riziku. To će biti najveći izazov za osiguravače, a naša društva bi trebalo da nastave da slede praksu razvijenih tržišta. Pored ostalog, savremeni koncept podrazumeva i individualizaciju proizvoda, jer se sada klijentu umesto obaveznog skupa od 20 teških bolesti za koje se nudi pokriće, omogućava da izabere nekoliko za koje sam percepira da ga izlažu najvećoj opasnosti i plati premiju u skladu sa mogućnostima i potrebama. Za Udruženje, kao krovnu organizaciju osiguravača, izazov ostaje edukacija građana kako bismo došli do nivoa da razmatramo ponude na tržištu, a ne da li nam osiguranje uopšte potrebno. Uz bolju edukovanost, napredak u evrointegracijama i rast životnog standarda, očekujem veću zainteresovanost građana da sebi i porodici obezbede mirniju i sigurniju budućnost.
Dokle se stiglo sa dugo najavljivanim zakonom o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti budući da je njegovo usvajanje najavljeno i za prošlu i za pretprošlu godinu?
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju je ušao u redovnu proceduru izmena i dopuna i formirana je radna grupa koju čine predstavnici relevantnih državnih organa i poslovnih udruženja zainteresovanih za tu materiju. Društva za osiguranje su u radnoj grupi predstavljena preko Udruženja osiguravača Srbije. Sam zakon je od izuzetnog značaja za industriju osiguranja ali i za naše društvo u celini i naš je interes da se rad na njegovoj izmeni što pre završi. Svesni smo činjenice da se, i pored našeg interesa da zakon bude ekspresno donet, ovde radi o izuzetno zahtevnom i komplikovanom poslu. U ovom momentu postoji prvi prednacrt novog zakona na koji su relevantni subjekti dali svoje obimne komentare i predloge izmena. Takođe, na nivou EU u toku je intenzivan rad na izmenama tzv. motornih direktiva čiji je cilj poboljšanje položaja oštećenih lica u sistemu osiguranja autoodgovornosti, a poznat je da je i interes i obaveza Republike Srbije usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU. Sve su to objektivne okolnosti zbog kojih rad na izmeni našeg zakona još nije završen. Očekujemo da će biti usvojen najkasnije u prvoj polovini sledeće godine.
Nove obavezne polise bi imale izuzetno pozitivan uticaj na razvoj tržišta. To bi, najpre, trebalo da postane polisa osiguranja imovine i to zbog činjenice da su katastrofalne nezgode, usled klimatskih promena, sve zastupljenije na ovim prostorima
S vremena na vreme imamo polemiku u stručnim krugovima oko uvođenja raznih vrsta obaveznih osiguranja. Koji je Vaš stav po pitanju obaveznosti i u kojim oblastima je ona poželjna i zbog čega?
Nove obavezne polise bi imale izuzetno pozitivan uticaj na razvoj tržišta. To bi, najpre, trebalo da postane polisa osiguranja imovine i to zbog činjenice da su katastrofalne nezgode, usled klimatskih promena, sve zastupljenije na ovim prostorima. Efekat bi bio dvostruki. Bio bi rešen problem osiguranja imovine, ali bi i budžet bio rasterećen, jer država ne bi više sama finansirala saniranje šteta. Osiguravajuća društva bi deo prikupljenih sredstava vraćala kroz preventivne i infrastrukturne projekte što je dodatna korist za građane i državu. Neka vrsta obaveznosti bila bi poželjna i kod osiguranja poljoprivrede, jer je nedopustivo da svega tri odsto individualnih poljoprivrednih proizvođača osigurava useve. Naš predlog je da uslov za bilo kakve državne subvencije u poljoprivredi bude polisa osiguranja. Ipak, najrealnije je da će prva sledeća obavezna polisa biti osiguranje radnika. Usvajanje novog Zakona o osiguranju od povreda na radu, koji će to regulisati, očekuje se već na proleće. Podsetiću samo da osiguranje zaposlenih trenutno zavisi od slobodne volje poslodavca, pa se pravo na naknadu štete uglavnom ostvaruje preko suda. U svakom slučaju, iskustva drugih, razvijenih država, kada govorimo o obaveznim polisama su pozitivna. Čak i tamo kada je obaveznost skinuta posle nekoliko godina, nije opao broj osiguranih jer su ljudi u međuvremenu uvideli sve prednosti osiguranja. To bi i za naše tržište bio fantastičan podsticaj.
Pre godinu i po dana ste pomenuli u intervjuu za časopis: Svet osiguranja, mogućnost ulaska novih kompanija na tržište osiguranja u Srbiji. Ima li prostora za tako nešto?
Proces prilagođavanja standardima i propisima EU obezbediće viši nivo finansijske stabilnosti sektora osiguranja i osiguranika sa jedne strane, dok sa druge može da dovede do ukrupnjavanja tržišta i ulaska novih kompanija koje bi se bavile specifičnim vrstama osiguranja. To su procesi koje treba očekivati. Ali, treba naglasiti i to da razvoj tržišta osiguranja nije povezan sa brojem učesnika na tržištu. I sada ih ima dovoljno za zdravu konkurenciju, ali je bitno da eventualni ulazak novih igrača neće uticati niti na stabilnost tržišta niti na postojeću konkurenciju.
U Srbiji je Udruženje osiguravača počelo sa organizacijom Srpskih dana osiguranja pre tri godine, u Bosni i Hercegovini su se desili prvi Dani prošle godine. U Crnoj Gori se razmišlja takođe o sličnom događaju, dok Hrvatska ima u tom delu višegodišnju tradiciju. Je li ovo neka vrsta “buđenja” osiguravača i kakvi su značaj i uloga takvih događaja?
Skupovi tog tipa su izuzetna prilika da predstavnici države, regulatornih tela i industrije, uz stručnjake iz inostranstva, razmene ideje i iskustva i zajedno pronađu rešenja za razvoj osiguranja. Izuzev Slovenije, sve ostale države sa prostora bivše Jugoslavije imaju slične probleme u ovom sektoru i savetovanja ovog tipa su više nego poželjna. Što se tiče Srpskih dana osiguranja, za kratko vreme su postali najznačajniji skup iz ove oblasti u regionu i jedini u Srbiji, koji je, u tako velikim razmerama, u celini posvećen osiguranju. Konferencija pruža mogućnost da čujemo iskustvo drugih u prilagođavanju tržišta novim pravilima i trendovima, što je od neprocenjivog značaja. Za trenutni stepen razvoja srpske ekonomije i finansijskog tržišta, posebno industrije osiguranja, upoređivanje sa standardima kojima težimo je neophodno, jer samo tako možemo da obezbedimo rast i razvoj. To je najveća korist koju imamo od jednog ovakvog skupa, čiji značaj potvrđuje i ogromno interesovanje predstavnika domaće i međunarodne struke, regulatornih tela i učesnika na tržištu svih država regiona. Korist i prednost jednog takvog skupa uvidele su i kolege iz drugih država koje su posle nas počele da organizuju slične konferencije ili najavljuju da će to uraditi. Što više takvih prilika da se razmene iskustva i modeli u prevazilaženju problema i prilagođavanju novim standardima EU, kojoj svi težimo, to ćemo brže razvijati i sopstveno tržište.
Udruženje osiguravača Srbije će u ovoj godini biti organizator Međunarodne konferencije auto-osiguranja, Skupštine Sistema zelene karte i Godišnje konferencije motornih direktiva EU. Šta to konkretno znači za Srbiju što smo domaćini tih događaja, Udruženje osiguravača Srbije i osiguravajući sektor?
Odluka da mi budemo domaćini konferencije doneta je jednoglasno, uz konstataciju čelnika Sistema zelene karte da je rad Udruženja najbolji primer uspostavljanja i održavanja uspešne i kvalitetne saradnje sa partnerima iz različitih država. Time je našem Udruženju odato specifično priznanje za dosadašnji rad. Inače, tržište Srbije je u samom vrhu po parametrima koji karakterišu poslovanje članica ovog Sistema. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Srbija, uz Švajcarsku, jedina država van evropskog ekonomskog prostora koja je članica tzv. Multilateralnog sistema, što znači da su prava vozača iz Srbije u svemu izjednačena sa onima iz EU. Moram da naglasim i da će Konferencija biti najveći događaj iz oblasti osiguranja u ovoj godini u Evropi jer će pored predstavnika Nacionalnih biroa osiguranja – Biroa zelene karte iz 48 država, okupiti i predstavnike Garantnih fondova, Biroa za naknadu štete i Informacionih centara tih država. Biće to prvi put u istoriji Sistema zelene karte, dugoj sedam decenija, da godišnja konferencija bude organizovana u tom formatu. Inače, Sistem zelene karte predstavlja jednu od najvećih međunarodnih organizacija. Konferencije će biti održana od 3. do 5. juna.
Šta biste još od aktivnosti UOS-a izdvojili u ovoj godini i na čemu će biti fokus? UOS je dosta intezivirao i stručne seminare u prethodnih nekoliko godina, hoće li se nastaviti u tom pravcu?
Udruženje osiguravača je poslednjih godina intenziviralo organizaciju stručnih seminara. Smatramo da je edukacija neophodna na svim nivoima i da samo na taj način možemo da obezbedimo povećanje premije i njenu bolju strukturu, što je svima u interesu. Kroz konstantna savetovanja koja organizujemo za naše članice, na različite teme, pokušavamo da moderne trendove u poslovanju primenimo i kod nas, ali i da zaposlenima u društvima za osiguranje različitog profila predstavljamo nove zakonske propise koji se tiču našeg poslovanja. Nastavili smo sa organizacijom radionica na temu QIS studija koje treba da ukažu na trenutni stepen usklađenosti domaćeg tržišta sa zahtevima direktiva “Solvency II”. Tu su, pored ostalog, radionice o Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja za ugovore o osiguranju, koji će se primenjivati od 1. januara sledeće godine, kao i savetovanje o primeni poreskih propisa u oblasti osiguranja. Organizovanjem savetovanja i radionica Udruženje aktivno učestvuje u implementaciji savremenih evropskih tokova poslovanja i promoviše saradnju regulatora tržišta i osiguravača, jer se time dodatno unapređuje tržište. Postoji velika potreba za organizovanjem ovakvih stručnih skupova i Udruženje će nastaviti sa tom praksom, uz edukativnu kampanju “Osiguraj budućnost” kojoj su u fokusu građani koje treba edukovati o osiguranju.
Međunarodna vozačka dozvola (MVD) je obavezan dokument za izlazak iz zemlje motornim vozilom.
Važnost ovog dokumenta od trenutka izdavanja je 3 godine.
Ovaj dokument se može izdati samo osobama sa vozačkom dozvolom izdatoj u našoj zemlji.
MVD je štampana na srpskom, francuskom, engleskom, španskom, ruskom i nemačkom jeziku.
Za dobijanje ovog dokumenta (uz prisustvo korisnika) potrebno je :
1. Zahtev za dobijanje međunarodne vozačke dozvole. 2. Vozačka dozvola izdata u R. Srbiji – nacionalna (na uvid) 3. Fotokopija nacionalne vozačke dozvole (prednja i zadnja strana) 4. 2 fotografije 3,5 x 4,5 cm 5. Lična karta i pasoš (na uvid) 6. Uverenje teritorijalno nadležne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova o izrečenim ili izvršenim važećim zaštitnim merama, odnosno merama bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. 7. Dokaz o uplati republičke administrativne takse u iznosu od 850,00 dinara 8. Cena: 2000,00 Din.
Međunarodna vozačka dozvola je potrebna u sledećim zemljama: Belgija, Danska, Italija, Lihtenštajn, Monako, Norveška, Nemačka, Francuska, Holandija, Rusija, Švajcarska, Švedska i Španija.
Međunarodna vozačka dozvola nije potrebna za sledeće zemlje: Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Češka, Grčka, Hrvatska, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Turska, Ukrajina i Velika Britanija.
Dodatne informacije
Međunarodnu vozačku dozvolu ovlašćeno lice u auto moto klubu ili društvu ne može izdati ako je u nacionalnoj vozačkoj dozvoli uneta zabrana na neku od kategorija. Odnosno, međunarodna vozačka dozvola se može izdati samo sa kategorijama na kojima nije uneta zabrana upravljanja.
U međunarodnoj vozačkoj dozvoli se naknadno ne mogu unositi bilo kakve izmene. Ovo se posebno odnosi na slučajeve kada korisnik međunarodne vozačke dozvole posle izdavanja stekne pored postojeće još neku kategoriju za upravljanje vozilom. U takvim slučajevima se izdaje nova međunarodna vozačka dozvola i nikako se ne ispravlja postojeća.
U slučaju ako nacionalna vozačka dozvola ističe pre ovog roka važnost međunarodne vozačke dozvole biće do isteka nacionalne vozačke dozvole.
Naknadno upisivanje nove kategorije – U slučaju kada vlasnik međunarodne vozačke dozvole položi ispit za novu kategoriju, ista se unosi u već prethodno izdatu MVD, tako što se u rubriku predviđenu za tu kategoriju, unese datum polaganja vozačkog ispita, pečat i potpis izdavaoca MVD. Vlasnik MVD popunjava novi obrazac, koji se odlaže u arhivu zajedno sa prvobitno popunjenim obrascem, a informacijama o novoj kategoriji upisuje se i u registar izdatih MVD, odnosno u rubriku već izdate MVD. Zbog centralne evidencije podataka, unos nove kategorije u MVD mora da izvrši isti izdavalac, odnosno onaj auto-moto klub koji je prvobitno izdao ovaj dokument. Pri tome se ne naplaćuje nikakva dodatna nadoknada za naknadni upis kategorije. Za MVD koje se koriste u Rusiji, neophodno je da se overi predmetna kategorija na svim listovima u MVD.
Zabrane – Ukoliko postoji zabrana vožnje za određenu kategoriju, u napomenu se unosi tekst u kome se precizira trajanje zabrane, i za tu kategoriju MVD se izdaje tek po isteku zabrane.
Međunarodna vozačka dozvola može da se izda na osnovu važeće lične karte ili važećeg pasoša.
Strani Državljani – Međunarodna vozačka dozvola se izdaje stranim državljanima koji poseduju važeću vozačku dozvolu i imaju dokaz o boravku ili prebivalištu u Republici Srbiji.
Potpis nosioca MVD ili otisak palca stavlja se ispod fotografije, a na stranicu “Le tutulaire est dechu du droit de conduire sur le territoire” ne unose se nikakvi podaci jer ove rubrike služe saobraćajnim organima u inostranstvu u slučaju prekršaja nosioca MVD koji za sobom povlači lišavanje prava važnosti na teritoriji dotične zemlje.
Roba pokrivena osiguranjem robe u prevozu, ne oslobađa vozara i ostala lica odgovornosti za štetu, od njihove obaveze da daju naknadu za pričinjenu štetu.
Zakonskim propisima regulisano je u kojim situacijama se vozar ne može osloboditi odgovornosti za štete nastale u toku prevoza na robi, a za koju je vozar ili lice koje je po njegovom nalogu radio (podvozar) odgovoran.
Koje vrste osiguranja odgovornosti za robu primljenu na transport postoje?
Zavisno od vrste prevoznog sredstva, relacija, te propisa na osnovu kojih je regulisana delatnost vozara postoji:
osiguranje odgovornosti vozara u domaćem drumskom saobraćaju
osiguranje odgovornosti vozara prema odredbama konvencije o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom – CMR
Šta je predmet osiguranja?
Predmet osiguranja je odgovornost Osiguranika kao prevoznika za dokazane štete koje nastanu u prevozu pošiljaka robe (stvari), usled ostvarenja nekog od sledećih rizika:
oštećenja robe (stvari)
provalne krađe, razbojničke krađe ili krađe celog vozila sa robom
zakašnjenja u isporuci robe (stvari)
Pored odgovornosti za štete nastalih ostvarenjem navedenih rizika, predmet osiguranja su i:
troškovi utvrđivanja uzroka, obima i visine štete
troškovi sporova i pravnih radnji preduzetih od strane Osiguranika (Prevoznika) u sporazumu sa Osiguravačem radi odbrane od neosnovanih ili previsokih zahteva korisnika prevoza ili imaoca prava za naknadu u vezi nastale štete
troškovi eventualnog istovara, pretovara ili utovara na drugo prevozno sredstvo ako je prvobitno prevozno sredstvo pretrpelo saobraćajni udes a u cilju izbegavanja daljeg oštećenja robe (stvari) ili smanjenja već nastalih šteta na robi (stvarima)
troškovi uklanjanja i prevoza ostataka uništene robe (stvari) u cilju čišćenja puta po naredbi nadležnih organa vlasti
Šta je INCOTERMS?
INCOTERMS je skraćenica za Međunarodna trgovačka pravila čija je osnovna funkcija definisanje obaveza između kupaca i prodavaca u međunarodnoj trgovini. Svaka od INCOTERMS skraćenica (FOB, CIF, CPT) označava određen položaj robe u prometu, odnosno ugovorene uslove isporuke.
Obaveze stranaka iz INCOTERMS-a nastaju samo u slučaju ako je predhodno dogovoreno njegovo korišćenje.
U kopnenom međunarodnom transportu, osnov za osiguranje robe (CARGO) u drumskom transportu određuje INCOTERMS, razgraničenjem tačke i momenta prelaska rizika vlasništva između prodavca i kupca, na osnovu ugovorenog kupoprodajnog pariteta.
Postoji suštinska razlika između osiguranja robe i osiguranja odgovornosti, kao potpuno različitih vrsta osiguranja, usled čega dolazi do sporova i značajnih šteta koje, najčešće, snose vlasnici roba.
Osiguranje odgovornosti vozara (CMR) pokriva isključivo štete, za dokazanu subjektivnu odgovornost vozara, po međunarodnoj Konvenciji CMR o drumskom prevozu, i ne predstavlja nikakav automatizam za priznavanje šteta na robi.
Osiguranje robe (CARGO) ima jasno definisane osigurane rizike, princip „Numerus Clausus”, dok kod osiguranja odgovornosti vozara po CMR Konvenciji, Osiguravači cene i razmatraju sve činjenice i okolnosti vezane za štetni događaj pri odlučivanju o pravu na naknadu.
U slučaju oštećenja ili gubitka na pošiljci u drumskom prevozu obaveza dokazivanja eventualne odgovornosti vozara pada na teret vlasnika robe što po pravilu rezultira dugotrajnim i potpuno neizvesnim procesom.
Proizilazi da dokle god se vozar pridržava obaveza iz Konvencije (CMR), ugovora o prevozu i javno-pravnih propisa, ne postoji osnov za odgovornost iz njegove delatnosti.
U zavisnosti od ugovorenog pariteta po INCOTERMS-u, osiguranje robe putem cargo polise jedina je potpuna zaštita interesa vlasnika roba.
Šta ne može biti predmet osiguranja?
prevoz koji se obavlja bez zaključenog ugovora o prevozu
prevoz koji nije izvršen kao deo registrovane delatnosti Osiguranika
prevoz koji se obavlja za sopstvene potrebe
besplatan prevoz (nije obračunata vozarina)
prevoz gotovog novca, vrednosnih papira svih vrsta, isprava i dokumenata izuzev onih dokumenata koja su uneta u tovarni list i idu zajedno s njim
Kada čujemo izraz naplata štete, obično nam prva asocijacija bude na neki sudar, gde je oštećeno vozilo i sada želimo da naplatimo novac. Mnogi vozači zapravo ne znaju kako da od osiguranja naplate realnu nadoknadu štete nakon udesa koji se dogodio.
Kako od osiguranja naplatiti realan iznos nastale štete posle sudara?
Dosta ljudi nije načisto sa tim koji je realan iznos kada se naplaćuje šteta, pa im se često čini da bi trebalo da dobiju više novca. Razlog za to je nedovoljna i nepotpuna informisanost o tome da ponuđeni iznos zapravo adekvatno obeštećuje.
Takođe, u praksi se dešava da vozači načine ozbiljne propuste zbog čega bivaju uskraćeni za realnu nadoknadu za štetu koju su pretrpeli.
Dakle, šta je potrebno da uradite odmah nakon što se udes dogodio? Imate nekoliko izbora. Prvo, moguće je pozvati policiju i hitnu pomoć; drugo, možete da popunite evropski zapisnik i u tom slučaju policiju ne morate da zovete, međutim, ova solucija važi samo za štete čiji iznos ne prelazi pet stotina evra. Treća varijanta je da se možete dogovoriti sa drugim učesnikom u saobraćaju i to bez ikakvog obaveštavanja policije.
Naplata štete od sudara
Sve što smo naveli u tekstu do sada, odnosi se u slučajevima kada u sudaru nema povređenih lica. Ukoliko ima povređenih osoba, tada ste dužni da pozovete hitnu pomoć i policiju da izađu na lice mesta.
Savetuju se prve dve opcije koje smo naveli, naročito ako je po sredi neka veća materijalna šteta.
Vrlo je važno znati da je rok za ostvarivanje prava kod osiguravajuće kuće i pred sudom, ukupno tri godine, računajući od dana kada se sudar desio.
Naplata štete od osiguranja
Postoje dva slučaja – kada ima i kada nema povređenih osoba. U prvoj varijanti, hitna pomoć i policija izlaze na teren, i sastavlja se zapisnik. Procedura oko dokumentacije se razlikuje u ovom slučaju, a rokovi koje osiguravajuće društvo mora da ispoštuje su isti.
Kada ima povređenih lica, osiguranju se mora dostaviti propratna lekarska dokumentacija, kao i lekarska potvrda da je lečenje završeno. Uz to, prilaže se zapisnik i zahtev za naknadu štete. Korisno je znati da imate pravo na naknadu za pretrpljeni strah, a to ljudi obično sasvim zanemare u ovim situacijama. Zbog svega toga, lekar bi trebalo da detaljno konstatuje svaku vašu povredu, i potrebno je staviti akcenat na psihijatra.
Naknada štete od osiguranja
Osvrnimo se sad na slučaj kada nema povređenih osoba u nekom sudaru. Policija će izaći na lice mesta i sastaviće se zapisnik koji se podiže nakon pet radnih dana. Sa ovim zapisnikom, vi se obraćate osiguravajućoj kući lica koje vam je nanelo štetu, a to je lice koje se u zapisniku navodi kao krivac za nezgodu.
Naplata štete po kasko osiguranju
Auto-kasko zapravo znači dobrovoljno osiguranje od moguće štete na vašem vozilu. Ova polisa se zaključuje na period od jedne godine, a može biti i kratkoročno, kao i višegodišnje.
Kasko osiguranje osigurava naknadu štete na vozilu koja može biti posledica vaše ili tuđe odgovornosti, ali i više sile.
Od dana kada dostavite zahtev, Društvo za osiguranje je dužno da isti obradi, i to u roku od 14 dana. Tada se sačinjava ponuda za isplatu naknade. Kod auto-kasko osiguranja, štetu nadoknađuje društvo za osiguranje kod koga je osigurano motorno vozilo.
Osiguranje useva i plodova pokriva gubitak roda – prinosa kao posledica oštećenja odnosno uništenja kulture od osiguranih rizika.
Osiguranjem useva i plodova postižete ekonomsku zaštitu od opasnosti (rizika) kojima su izloženi tokom godine.
Šta se može osigurati?
žitarice
industrijsko bilje
povrće
voće i vinogradi
mladi voćnjaci-vinogradi do stupanja u rod
usevi i plodovi u staklenicima i plastenicima
voćno-lozni i šumski sadni materijal
mlade šumske kulture do navršenih 6 godina
lekovito i ukrasno bilje
krmno bilje
vrbe za pletarstvo, trska i dr.
Od kojim rizika se osigurava gubitak prinosa u proizvodnji useva i plodova?
grad, požar i udar groma (osnovni rizici)
oluja (dopunski rizik)
poplava (dopunski rizik)
prolećni mraz (dopunski rizik)
jesenji mraz gubitak semenskog kvaliteta kod semenskog kukuruza (dopunski rizik)
posle izvršene žetve – berbe (dopunski rizik)
gubitak semenskog kvaliteta (doplatak)
posebno se može osigurati gubitak kvaliteta kod voća i stonog grožđa
Na koju vrednost se osiguravaju usevi i plodovi?
Usevi i plodovi se osiguravaju na vrednost koju odredi osiguranik, a na osnovu stvarne vrednosti očekivanog prinosa kulture. Stvarnu vrednost očekivanog prinosa određuju očekivani prinos (kg/ha) i tržišna cena na veliko koja se formira u vreme žetve – berbe.
Ugovorene vrednosti prinosa i cena mogu se usklađivati sa njihovim stvarnim vrednostima tokom trajanja osiguranja – vegetacionog perioda.
Premija osiguranja zavisi od:
biljne vrste
ugovorene visine pokrića
lokacije na kojoj se usevi i plodovi
planiranog prinosa i ugovorene proizvođačke cene useva ili plodova
Na jednom od prvih roditeljskih sastanaka ponuđeno vam je da osigurate svoje dete od posledica nezgode. Osiguranje je na dobrovoljnoj osnovi, dakle, sami odlučujete da li to želite. Nezgoda se ne može predvideti niti sprečiti, ali se njene posledice mogu ublažiti. To je moguće zaključivanjem ugovora o osiguranju od nezgode.
Zaštita je potpuna, bez obzira kada se i gde nezgoda dogodila. Učenici su osigurani od početka do kraja školske godine, 24 sata, čak i kada nisu u školi. Ovim osiguranjem se najčešće, u zavisnosti od ugovora zaključenog sa određenom osiguravajućom kućom, ostvaruje pravo na naknadu za:
pokriće troškova lečenja,
dane provedene u bolnici,
slučaj preloma (nošenja gipsa i sl.),
slučaj trajne invalidnosti,
smrt zbog nezgode, i
smrt zbog bolesti.
Osiguranjem od nezgode pokriveni su svi iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaji koji, delujući spolja i naglo na telo osiguranika, imaju za posledicu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, narušeno zdravlje koje zahteva lekarsku pomoć ili prolaznu nesposobnost za rad.
Ako se dogodi osigurani slučaj, tj. povređivanje zbog nezgode, odmah se obratite lekaru za pomoć. Slučaj potom prijavite osobi u školi koja je odgovorna za osiguranje učenika, a ona će ga prijaviti osiguravajućoj kući s kojom je škola zaključila ugovor. Sačuvajte sve račune ako ste morali da platite neke troškove u vezi s medicinskim zbrinjavanjem deteta i sl.
Da biste podneli zahtev za naknadu štete, potrebno je da popunite prijavu o nesrećnom slučaju (najčešće se može naći na internet stranici ili u prostorijama osiguravajuće kuće), dostavite lekarsku dokumentaciju od početka do kraja lečenja, matični broj deteta i podnosioca zahteva (tj. vaš matični broj) i napišete, kao roditelj, izjavu o svim detaljima nezgode. Raspitajte se kod osiguravajuće kuće da li je potrebno još nešto od dokumentacije kako biste kompletirali zahtev za naknadu štete. Osiguravajuća kuća je dužna da vam isplati osiguranu sumu ili njen deo u roku od 14 dana kada obaveza osiguravača i visina obaveze budu utvrđene.
Premija koju treba da platite određuje se u zavisnosti od toga kolika je osigurana suma, kao i od broja učenika. Skrećemo vam pažnju da su osnovni rizici kod osiguranja od nezgode smrt i trajni invaliditet, dok su svi ostali rizici dopunski i dodatno se plaćaju.
Na primer: Osigurani slučaj – prelom ruke. Ako je ugovorena osigurana suma 600.000 dinara, a prema opštim uslovima osiguranja, predviđena naknada za prelom ruke bez posledica invaliditeta iznosi 1%, osiguravajuća kuća će za taj slučaj isplatiti 6.000 dinara.
Pre nego što se odlučite da li da uplatite kolektivno osiguranje za dete u školi, raspitajte se kod predstavnika razreda u Savetu roditelja o uslovima pod kojima je škola zaključila ugovor o osiguranju. Tražite dodatna pojašnjenja o svemu što ne razumete, kao i primere osiguranih slučajeva sa odštetnim zahtevima, pa nakon toga odlučite da li želite da osigurate svoje dete putem škole, tj. kolektivnim osiguranjem. Ako se pak odlučite da zaključite ugovor o individualnom osiguranju, najpre se obavestite o uslovima osiguranja kod različitih osiguravajućih kuća.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović doneo je odluku da se registarske tablice ne menjaju nakon isteka roka od devet godina od dana izdavanja. Od 01.januara će se izdavati i saobraćajne dozvole sa neograničenim rokom važnosti.
Shodno izmenama Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila, koje je potpisao ministar, registarske tablice neće se menjati nakon isteka roka od devet godina.
Registarske tablice moraće da se menjaju samo ukoliko usled dotrajalosti ili oštećenja postanu neupotrebljive, kao i u slučajevima kada vozilo bude registrovano u drugom registarskom području, kad se izgube, ukradu ili budu uništene.
Izdavaće se i saobraćajne dozvole sa neograničenim rokom važnosti, a vlasnici vozila kojima su dozvole izdate pre 1. januara 2020. godine, u kojima je upisan rok važnosti, nakon isteka tog roka mogu ih zameniti za nove saobraćajne dozvole koje su trajne.
“Preporučujemo vlasnicima vozila da, radi nesmetanog korišćenja vozila u inostranstvu, nakon isteka važnosti saobraćajne dozvole istu zamene”, ističe se u saopštenju MUP-a.
Da li opredeljenost određenih Osiguravača da razvijaju proizvode samo određenih vrsta osiguranja, znači da su njihove ponude bolje i kvalitetnije… ili prednost treba dati Osiguravačima koji mogu da Vam ponude sve vrste osiguranja. Ne postoji univerzalni odgovor i savet koji Vam možemo dati, ali u svakom slučaju bitno je da:
Uporedite ponude i utvrdite koristi od osiguranja Svaka polisa osiguranja ima različitu pokrivenost i prednosti. Činjenice koje bi trebali uzeti u obzir kada se upoređuju ponude osiguranja – obim pokrića, učešće u šteti, način ugovaranja, maksimalna (potencijalna) suma koju Osiguravač treba (može) da isplati… Pojedini Osiguravači kombinuju prednosti, tako da ako ste u mogućnosti da odredite svoje ciljeve, moći ćete odabrati pravo osiguranje koje će Vam pružiti pokriće koje očekujete.
Pravo Društvo za Osiguranje za Vas je ono koje vam pruža odgovarajuće pokriće sa kvalitetnim proizvodima i primerenim cenama osiguranja, a pritom ima „ dobru“ reputaciju izvršenih usluga od strane kupaca i poseduje finansijsku sposobnost da ispuni preuzete obaveze.
Finansijska stabilnost Osiguravača
Bez obzira na to koliko su kvalitetne i pri tom cenovno povoljne polise određenog Osiguravača, ako društvo za osiguranje nije finansijski stabilno, postavlja se pitanje da li će biti u mogućnosti da u potpunosti ispuni preuzete obaveze.
Da li je veličina društva za osiguranje važna? Da i Ne. Većina najvećih osiguravajućih društava su u poslu decenijama, a neke i duže… Kada Osiguravač posluje toliko dugo, možete biti prilično sigurni da razume složenost poslova osiguranja, zna kako upravljati rizikom i imovinom, a ima i istoriju prethodno preuzetih obaveza.
Ali to ne znači da poverenje ne treba ukazati i poslovati sa manjim kompanijama. Postoji više malih i srednjih društava za osiguranje, koje jednako dobro ispunjavaju finansijske obaveza, kao i velike kompanije.
Zadovoljstvo Osiguranika
Služba za korisnike osiguranja Za mnoge ljude, osiguranje je komplikovana materija, tako da je veoma važno imati predstavnike osiguranja kojima možete verovati, koji razumeju Vaše potrebe i sa kojima komunicirate jednostavno.
Tražite pomoć od profesionalnih savetnika za osiguranja Većina ljudi kupuju osiguranje preko agenata, zastupnika ili posrednika, i to s dobrim razlogom…
Utvrđivanje koje i kakvo osiguranje uzeti, jedna je od najvažnijih finansijskih odluka, ali to je takođe, jedno od najkompleksnijih pitanja. Pravi savetnici osiguranja će uraditi temeljnu analizu potreba osiguranja i dati Vam preporuke koje se baziraju na stručnom znanju, ali i na ličnom odnosu i stečenom poverenju.
