Izvor: eKapija
Građani koji koriste javni prevoz treba da znaju da su osigurani u slučaju da dođe do nezgode neposredno pre, tokom, ili nakon putovanja, kao i da mogu da zahtevaju naknadu štete na osnovu ugovora o osiguranju, iako ga sami nisu zaključili.
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju reguliše osiguranje putnika u slučaju nezgode, i u njemu je naznačeno ko je obavezan da ostvari ugovor o osiguranju, koja je definicija putnika, navedeni su slučajevi koji su pokriveni osiguranjem, kao i visina osigurane sume i način naplate štete.
Obaveza da osiguraju putnike u javnom prevozu u slučaju nezgode uspostavljena je za sve vlasnike prevoznih sredstava koja služe za prevoz putnika. Prevoznici, dakle, imaju obavezu da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu u slučaju nezgode.
Ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja dužni su da zaključe vlasnici autobusa kojim se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu, kojim se obavlja prevoz zaposlenih na posao i sa posla, prevoz dece i učenika do predškolskih, odnosno školskih ustanova, zatim za prevoz turista, putničkih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i rent-a-kar vozila, šinskih vozila za prevoz putnika, svih vrsta plovnih objekata kojima se na redovnim linijama ili slobodno prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista, svih vrsta plovnih objekata na iznajmljivanje, vazduhoplova čija je namena javni avio-prevoz, turističkih vazduhoplova koji se koriste za kraće prelete i panoramske letove i vazduhoplova na iznajmljivanje i drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti.
Nad vlasnikom prevoznog sredstva postoji obaveza da na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i na voznoj karti predstavi informacije o zaključenom ugovoru o osiguranju, a posebno podatke o osiguravajućem društvu i pravima putnika po osnovu zaključenog ugovora.
Ko se smatra putnikom javnog prevoza?
Zakon definiše putnike u javnom prevozu kao lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koja imaju nameru da putuju, bez obzira da li je lice platilo voznu kartu ili ne, zatim lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, a pritom imaju nameru da putuju, koja su obavila putovanje i napustila prevozno sredstvo, a nalaze se u neposrednoj blizini prevoznog sredstva i koja imaju pravo na besplatnu vožnju.
Kako ostvariti prava?
Ukoliko se desi saobraćajna nezgoda potrebno je preduzeti određene korake kako biste ostvarili prava iz ugovora o osiguranju. Zahtev za odštetu se podnosi osiguravajućoj kući sa kojom prevoznik ima zaključen ugovor, a u slučaju da je društvo u stečaju, isplata osigurane sume se možete zahtevati iz sredstava Garantnog fonda.
Za podnošenje zahteva je potreban pasoš ili lična karta, originalna lekarska dokumentacija o povredama, dokaz da ste doživeli povrede kao putnik (zapisnik policije, izjava vozača ili svedoka), kao i ostala dokumenta koja bi koristila u procesu dokazivanja tvrdnji.
Česta primedba putnika je da vozači nisu želeli da im ostave izjavu, ali korisno je znati da vozači imaju zakonsku obavezu da učesnicima saobraćajne nezgode ostave lične podatke, kao i podatke o obaveznom osiguranju.
U slučaju saobraćajne nezgode, putnici ostvaraju prava i isplatu osigurane sume za smrtni slučaj (8.000 EUR), procenta od osigurane sume u korelaciji sa procentom invaliditeta (do 16.000 EUR), troškova lečenja koji su samostalno plaćeni i ne spadaju u okvir zdravstvenog osiguranja, a prouzrokovani su kao posledica nesreće, kao i oportunitetni trošak, tj. gubitak novčane zarade kao posledica privremene nemogućnosti obavljanja posla (do 4.000 EUR).
