Usled pandemije prouzrokovane korona virusom otkazani su sportski događaji.
Tako je bilo i u Škotskoj premijer ligi.
Sezona je prekinuta, a utakmice su otkazane.
Kako bi pokazali lojalnost svojim vernim navijačima, vlasnicima sezonskih karata, u fudbalskom klubu Dandi su planirali da nadoknade štetu za neodigrane utakmice.
Naime fudbalski klub Dandi ima ugovoreno osiguranje od rizika prekida poslovanja. Klub planira da podnese zahtev za naknadu štetu, s obzirom da je njegovo poslovanje prekinuto usled pandemije korona virusa. Samim tim biće u mogućnosti da svojim najvernijim navijačima nadoknade karte za utakmice koje neće biti odigrane.
Nadamo se da će se i drugi sportski klubovi, koji su u mogućnosti, ugledati na njih.
Osiguranje je jedan vid upravljanja rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje finansijskih rizika. Uvek može da se desi nešto nepredviđeno i uništi sve uloženo u projekat i izazove materijalne troškove.
Posao ili projekat kao što je snimanje filmova je inače veoma obiman i kao svaki posao zahteva mnogo ulaganja, odricanja, rada, truda i talenta. Svaki nepredviđeni događaj poput oluje, požara, udara groma, razbojništva, provalnih krađa stvara nepredviđene troškove i otežava uslove snimanja filma, čak direktno može utiče na prestanak snimanja filma.
Da bi se smanjili stres i finansijski troškovi postoji mogućnost osiguranja filmskih preduzeća.
Osiguranje filmskih preduzeća ima složenu ponudu zbog predmeta osiguranja, koji se po svojoj prirodi razlikuju.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje omogućava jednostavniji pristup savremenim metodama lečenja i bržoj medicinskoj usluzi. Često se nađemo u prilici (bolje reći neprilici) da smo primorani što zbog brzine života, što zbog nedostatka vremena, reagenasa ili opreme u državnim bolnicama ili laboratorijama odlazimo u privatne medicinske ustanove koje nam ove usluge obavljaju brže, jednostavnije, a što je još važnije kvalitetnije. Troškove privatnih medicinskih ustanova ne pokriva naše obavezno zdravstveno osiguranje što stvara dodatnu nervozu i napetost u već teškoj situaciji.
Ugovaranje polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja neće Vam doneti besplatno pokriće, ali će Vam olakšati da u svakom trenutku imate na raspolaganju najsavremenije medote lečenja i vrhunske stručnjake.
Dobrovoljno ili privatno zdravstveno osiguranje može da ugovori svako lice bez obzira na godine, čak i strani državljani, bez obavljanja lekarskog pregleda. Postoje mogućnosti individualnog, grupnog ili porodičnog osiguranja.
Kod ugovaranja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja postoji:
neophodnog lečenja: ambulantnog lečenja, kupovine lekova propisanih od strane ovlašćenog lekara, nabavke sanitetskog materijala neophodnog pri saniranju povreda, nabavke privremenih ortopedskih pomagala propisanih od strane ovlašćenog lekara, obavljanja neophodnih dijagnostičkih procedura, lečenja u zdravstvenim ustanovama svih nivoa zdravstvene zaštite, fizikalnu vanbolničku terapiju, patronažnu negu, homeopatiju i akupunkturu, kao i lečenja u specijalizovanoj klinici, ukoliko je ono neophodno, troškove hitnog stomatološkog lečenja.
neophodnog prevoza: do zdravstvene ustanove i od zdravstvene ustanove do mesta boravka osiguranika.
Prošireno osiguravajuće pokriće ugovara se uz osnovno osiguravajuće pokriće i uz plaćanje dodatne premije, a nadoknađuje tj. pokriva troškove:
zdravstvene zaštite trudnica
porođaja i
zdravstvene zaštite novorođenog deteta.
Ugovor o osiguranju se zaključuje na određeno vreme, najviše do godinu dana, sa mogućnošću produžetka, dok se premija najčešće plaća mesečno. Visina premije zavisi od visine pokrića, o čemu se možete informisati u razgovoru sa zastupnikom ili posrednikom u osiguranju.
Dobra vest je što dobrovoljno zdravstveno osiguranje odgovara svačijim potrebama, a da bi se odlučili za najbolju ponudu koja će odgovarati Vašim potrebama, pozovite nas na telefon: 024/55-55-00
Od prvog aprila prestaje zakonska obaveza korišćenja zimskih guma i preporučuje se zamena za letnje gume.
Vlasnici vozila nemaju zakonsku obavezu da menjaju zimske gume, a vozači mogu da auto voze na zimskim gumama i tokom leta, bez straha da će biti kažnjeni.
Međutim, preporuka je da se zamene zimski za letnje pneumatike prevashodno zbog bezbednosti u saobraćaju.
Naime, šare na zimskim gumama moraju imati minimum 4 mm dubinu, moraju imati veliki broj blokova gazećeg sloja i sitnih lamela da bi dobile elastičnost na temperaturama nižim od nule. Ali leti kada je asfalt mnogo topliji to je kontraproduktivno. Blokovi su pritisnuti na podlogu, gume se više zagrevaju i brže se uništavaju. Osim što se brže troše i zaustavni put vozila je nešto duži zbog toplote, samim tim se dovodi u pitanje bezbednost. Letnje gume imaju dubinu šare 1,6 mm , tvrđe su od zimskih i dizajnirane su da podnose visoke temperature.
Kao kompromis postoje univerzalne gume (M+S) koje moraju imati oznaku planine i pahuljicu i dubinu šare minimalno 4 mm. Ove gume se ne preporučuju vozačima koji prelaze više od 10.000 kilometara godišnje, jer pri toj kilometraži ove gume ne mogu izdržati ni dve godine, a da im dubine šare ne padne ispod 4 mm. Iako su dozvoljene, ne postoje te univerzalne gume koje će imati vrhunske karakteristike i zimi i leti.
1. uređaja za upravljanje 2. uređaja za zaustavljanje 3. uređaja za osvetljavanje puta, za davanje svetlosnih znakova i za označavanje vozila 4. uređaja koji omogućavaju normalnu vidljivost 5. uređaja za davanje zvučnih znakova 6. uređaja za kontrolu i davanje znakova 7. uređaja za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova 8. uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila 9. uređaja za kretanje vozila unazad 10. uređaja za oslanjanje 11. uređaja za kretanje i osovina 12. elektrouređaja i instalacija 13. pogonskog uređaja 14. uređaja za prenos snage 15. ostalih uređaja i delova vozila 16. opreme vozila
Ukoliko je pri pregledu vozilo okarakterisano kao ispravno stranci se izdaje overen i popunjen registracioni list.
Kako bi olakšali, ubrzali naknadu štete nastalu na vašem vozilu, savetujemo Vam da odmah po nastanku štetnog dogadjaja obavestite nadležan organ (MUP), čime ćete upotpuniti prijavu odštetnog zahteva kod Vaše osiguravajuće kuće
Dok se ne izvrši procena i prijava štete, važno je da štetu nastalu na vozilu ne popravljate
Pravo iz kasko osiguranja gubite u potpunosti ukoliko ste vozilom upravljali pod dejstvom alkohola, droge i drugih narkotika ili ukoliko nemate važeću vozačku dozvolu
Krađa vozila se priznaje samo u slučaju kada je vozilo zaključano, a ključevi se ne nalaze unutar vozila, zato ne ostavljajte vozilo otključano jer ste u obavezi da dostavite original ključeve i original saobraćajnu dozvolu
Pravo na naknadu štete ne možete ostvariti usled kvara vozila, neadekvatnog održavanja, gubitka tečnosti za podmazivanje i hlađenje, probušenja pneumatika, stavljanja u pogon oštećenog vozila, od tereta koji se prevozi ili prilikom utovara i istovara istog, tehničke neispravnosti i drugih isključenja prema posebnim uslovima koji su sastavni deo Ugovora o osiguranju
Prilikom zaključivanja polise Kasko osiguranja proverite validnost podataka na polisi i upoznajte se sa Uslovima osiguranja
Nepredvidivi događaji, poput požara, u velikom broju slučajeva se ne mogu izbeći, ali je zato moguće ublažiti finansijske probleme koje su prouzrokovane požarom, te je stoga poželjno da na pravi način zaključite osiguranje od požara.
Požar može da nanese ogromnu štetu vašoj firmi čije posledice bi mogle da u dužem vremenskom periodu ugroze vaše poslovanje. Isto tako može biti ugrožena i vaša lična imovina.
Predmet osiguranja mogu biti: različiti stambeni objekti, objekti industrijskih i zanatskih organizacija, objekti poljoprivrednih gazdinstava, putevi, investicije u toku i razni drugi objekti, nameštaj, mašine, aparati, uređaji i ostala oprema, alati…, kao i zalihe (materijala, nedovršenih proizvoda, gotovih proizvoda, robe i osnovnih sredstava u pripremi).
Mogu se osigurati i novac i hartije od vrednosti, arhivska građa, izložbeni predmeti, umetnine itd.
Osnovni paket rizika obuhvata požar i udar groma, eksploziju, oluju, grad, udar sopstvenog motornog vozila, sopstvene pokretne radne mašine u osigurani građevinski objekat, pad letelice i manifestacije i demonstracije.
Ukoliko se posebno ugovori, osiguravajuća zaštita se pruža i od brojnih dopunskih rizika.
Gubitak posla direktno utiče na egzistenciju svakog čoveka i njegovu finansijsku situaciju. Rizik od gubitka posla posebno pogađa korisnike kredita jer direktno ugrožava njihovu sposobnost da direktno izmiruju svoje obaveze preuzete potpisivanjem ugovora o kreditu. Ovaj rizik potencijalno ugrožava i banke, pa je zato uveden novi finansijski proizvod – osiguranje od gubitka posla – kako bi se zaštitile obe ugovorene strane – klijent i banka.
Pored polise životnog osiguranja, koju banke sve češće koriste kao sredstvo obezbeđenja za dugotročne kredite (stambene), polisa osiguranja od gubitka posla koristi se kao kolateral za gotovinske i potrošačke kredite, kao i za pozajmicu po osnovu korišćenja tekućeg računa. Osiguranje od gubitka posla ima dvostruku ulogu – bankama služi kao dodatno sredstvo obezbeđenja, a, sa druge strane, korisnicima kredita pruža finansijsku zaštitu tokom celog ili delimičnog perioda otplate kredita. U slučaju da korisnik kredita ostane bez posla, osiguravajuće društvo preuzima obavezu plaćanja mesečnih rata i obezbeđuje otplatu kredita bez prekida. U slučaju smrti korisnika kredita, društvo za osiguranje će isplatiti preostali neotplaćeni iznos kredita, pri čemu je porodica korisnika finansijski zbrinuta i oslobođena dalje otplate kredita. Ugovor o osiguranje od gubitka posla potpisuje se u banci u kojoj korisnik podiže kredit, tako da korisnik u jednom zaključuje ugovor s dve finansijske institucije – bankom od koje dobija kredit i osiguravajućim društvom od koga dobija polisu osiguranja od gubitka posla. Osiguravač ne može biti banka, već društvo za osiguranje s kojim banka ima zaključen ugovor. Za sva pitanja i nedoumice u vezi s polisom osiguranja, pored banke, korisnik može da kontaktira i društvo za osiguranje koje izdaje polisu.
Kada dođe do nastanka osiguranog slučaja, tj. gubitak posla, pod uslovom da nije nastao krivicom korisnika, niti na njegov zahtev, društvo za osiguranje preuzima obavezu isplate određenog broja anuiteta (rata) umesto korisnika kredita. Broj mesečnih rata koja će osiguravajuća kuća isplatiti zavisi od vrste kredita i roka otplate, kao i samog dogovora koji korisnici postignu s bankom i društvom za osiguranje prilikom zaključenja ugovora. Pojedina društva nude otplatu anuiteta i do godinu dana nakon gubitka posla, za koliko se procenjuje da je korisniku dovoljno da “stane na noge” i pronađe novi posao. Ponuda nekih društva za osiguranje obuhvata i mogućnost da se gubitak posla više puta dogodi tokom otplate kredita, pod uslovom da se ne dešava češće od jednom godišnje.
Visina premije osiguranja koju korisnik treba da plati zavisi u najvećoj meri od iznosa kredita. Pojedine banke na našem tržištu nude besplatne polise osiguranja od gubitka posla za korisnike njihovih kredita, što znači da banke snose troškove osiguranja. U slučaju da se korisnik opredeli za banku koja ne “pokriva” ove troškove, visina godišnje premije određuje se najčešće tako što se obračuna određeni procenat ukupnog iznosa kredita. Na primer, ukoliko je iznos kredita 70.000,00 dinara, a banka obračuna premiju u visini od 1,5 % kredita, to znači da je korisnik dužan da tokom perioda otplate kredita svake godine uplati 1.050,00 dinara na ime visine premije osiguranja. Premija se često plaća putem redovne mesečne rate kredita. Pojedine banke kao uslov za dobijanje kredita zahtevaju da korisnik ovog osiguranja izvrši jednokratnu uplatu premije koja “pokriva” čitav period otplate kredita. S obzirom na to da se koristi kao sredstvo obezbeđenja, veliki broj banaka potencijalnim korisnicima kredita kao jedan od preduslova za odobravanje kredita postavlja zaključivanje ugovora o osiguranju od gubitka posla. Druge banke pružaju mogućnost izbora korisnicima, s tim što nude smanjenje kamatnih stopa na kredite u slučaju da korisnik potpiše prateću polisu pomenutog osiguranja.
Osiguranje od gubitka posla može, po dogovoru s bankom i društvom za osiguranje koje će izdati polisu, da obuhvati i slučaj privremene ili trajne nesposobnosti za rad, bolesti i privremenog odsustva sa posla.
Međutim, kod osiguranja od gubitka posla, naknada se ne može ostvariti ako gubitak posla nastupi od prvih 60 dana od zaključenja ugovora, a pristupna starost osiguranika je 18-65 godina. Društva za osiguranje koja nude ovaj proizvod bliže propisuju uslove osiguranja u Posebnim uslovima osiguranja od gubitka posla, koja korisnik dobija prilikom zaključenja ugovora o osiguranju i svojim postpisom potvrđuje da je razumeo, odnosno da je upoznat s tim uslovima.
Savet svim korisnicima je da pažljivo pročitaju Opšte i Posebne uslove osiguranja, posebno obrate pažnju na isključenja iz osiguranja (npr. isključene su obaveze osiguravača ukoliko su poslodavac i osiguranik ista osoba) pre nego što potpišu ugovor – polisu, kao i da sva pitanja razjasne na licu mesta s bankarskim i/ili službenikom osiguravajućeg društva. Isto tako, potrebno je da se informišete tačno o definisanom periodu važenja ugovora, kao i tačnom vremenu kada nastaju početak i prestanak obaveze društva s kojim se ugovor zaključuje. Takođe, treba obratiti posebnu pažnju na uslove u ugovoru koji definišu nastanak osiguranog slučaja.
Štetu iz saobraćajnih nezgoda nadoknađuju društva za osiguranje koja su osigurala vozilo kojim je šteta pričinjena. Ako to vozilo nema polisu, a ima i takvih situacija, onda je tu garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije. Fond isplaćuje štete nastale upotrebom nepoznatog ili neosiguranog vozila, vazduhoplova, čamca ili drugog prevoznog sredstva kao i vozila koje je bilo osigurano kod osiguravajućeg društva nad kojim je pokrenut stečajni postupak.
Da li imam pravo na naplatu štete preko Garantnog fonda ako vozilo koje je napravilo štetu na mom vozilu nije bilo registrovano? Ukoliko je vozač vozila koje nije osigurano odgovoran za saobraćajnu nezgodu, imate pravo da se obratite Garantnom fondu pri Udruženju osiguravača Srbije sa zahtevom za naknadu štete. Potrebno je da uz Vaš zahtev za naknadu štete dostavite i dokaznu dokumentaciju, i to, u slučaju oštećenja vozila: zapisnik o uviđaju sa skicom i izjavama učesnika, zapisnik o oštećenju vozila sa fotografijama, kopiju saobraćajne dozvole i lične karte.
Kako mogu da kontaktiram Garantni fond za bliže informacije i na koji način podnosim zahtev za naknadu štete? Obrasci zahteva za naknadu štete dostupni su na sajtu Udruženja osiguravača Srbije www.uos.rs u delu Odštetni zahtevi, a sve podatke o potrebnoj dokumentaciji za konkretan slučaj možete dobiti kontaktiranjem Garantnog fonda elektronskim putem (mejlom na adresu: garantnifond@uos.rs), telefonskim putem (kontakt telefon: 011/ 2927 940) ili lično u prostorijama Udruženja osiguravača Srbije u Beogradu u ulici Trešnjinog cveta 1g.
Vozač u alkoholisanom stanju mi je sa neregistrovanim vozilom oštetio ogradu. Da li imam pravo na naknadu štete i kako i od koga mogu da ostvarim to pravo? Ova šteta prouzrokovana je upotrebom motornog vozila, što znači da bi u regularnoj situaciji obavezu da nadoknadi tu štetu imao osiguravač kod koga vlasnik vozila ima zaključenu polisu osiguranja od autoodgovornosti (obavezno osiguranje). Kako je u ovom slučaju vozilo neregistrovano, odnosno nema polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, takvu štetu možete naplatiti od lica (štetnika) koje je istu prouzrokovalo ili od Garantnog fonda pri Udruženju osiguravača Srbije. Da bi se šteta nadoknadila, potrebno je da obezbedite dokaz o obimu oštećenja, odnosno da procenitelj (građevinski) iz osiguranja ili građevinski veštak sačine zapisnik o oštećenju. Taj dokaz, zajedno sa zapisnikom policije o izvršenom uviđaju i popunjenim zahtevom za naknadu štete, predaćete Garantnom fondu na dalju obradu. Druga mogućnost je da postignete dogovor sa onim ko Vam je štetu pričinio, jer je u svakom slučaju on krajnji platilac štete.
Zatekao sam svoje vozilo oštećeno na propisnom mestu za parkiranje. Saobraćajna policija je izvršila uviđaj. Oštećeno vozilo ima polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti. Kako da nadoknadim nastalu štetu? Ukoliko je štetu na osiguranom vozilu izazvalo nepoznato vozilo i ako na osiguranom vozilu postoji samo obavezno osiguranje a ne i kasko osiguranje, oštećeno lice ne može da naplati nastalu štetu, osim u slučaju da se pronađe nepoznati izvršilac. Garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije ne isplaćuje materijalnu štetu na vozilu koju je prouzrokovalo NN vozilo.
Koliki je rok zastarevanja za naknadu štete od neosiguranog vozila? Zakonom o obligacionim odnosima definisano je da potraživanje naknade štete zastareva za 3 (tri) godine od dana saznanja za štetu i štetnika. U slučaju kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
Da li Garantni fond isplaćuje naknadu štete ukoliko se radi o udesu kada je oštećeno lice bilo pešak, a vozilu koje ga je udarilo je istekla polisa osiguranja? Ukoliko se utvrdi da je za štetu odgovorno neosigurano vozilo, pešak kao oštećeno lice ima pravo da potražuje naknadu štete od Garantnog fonda pri Udruženju osiguravača Srbije.
Od kada Garantni fond isplaćuje naknade štete, odnosno za koji period nastanka saobraćajne nezgode postoji obaveza Garantnog fonda da isplati naknadu štete? Garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije je osnovan 1996. godine u skladu sa Zakonom o osiguranju imovine i lica, s tim da je početak njegovog rada odložen do 1997. godine. Iz sredstava Garantnog fonda isplaćuju se naknade za štete koje su nastale od dana početka rada Garantnog fonda, dakle od 6. jula 1997. godine.
Da li putnik u vozilu kojim je upravljalo lice pod dejstvom alkohola ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo u saobraćajnoj nezgodi? Putnik u vozilu ima pravo na naknadu štete od osiguravača bilo kog vozila koje je učestvovalo u nezgodi, kao i od imaoca vozila. Putnik ima pravo da potražuje naknadu štete od osiguravača vozila u kome je pretrpeo štetu, kao i od osiguravača drugog vozila učesnika, ukoliko je u nezgodi učestvovalo više vozila. Ukoliko je za nezgodu odgovoran vozač vozila u kome je putnik povređen, a vozač je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola, putnik može da se obrati i njegovom osiguravaču sa zahtevom za naknadu štete uz koji prilaže zapisnik o uviđaju i medicinsku dokumentaciju, a po potrebi i ostalu dokumentaciju koju osiguravajuće društvo zahteva. Prilikom utvrđivanja prava putnika na naknadu i visinu štete ceni se doprinos putnika u šteti, odnosno naknada se umanjuje srazmerno tom doprinosu, s obzirom na to da je u tom slučaju putnik pristao na vožnju sa licem koje je upravljalo vozilom pod dejstvom alkohola, a osiguravač u takvom slučaju ima pravo regresa od svoga osiguranika u skladu sa Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju, odnosno društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.
Po kom principu se utvrđuje visina sume za isplatu kod proglašenja totalne štete na automobilu? Da li postoji pravilnik koji to uređuje ili svako osiguravajuće društvo istu izračunava na osnovu interne procene? Procenu totalne štete na vozilu vrši procenitelj/veštak mašinske ili saobraćajne struke, prema pravilima struke i to tako što se utvrđuje vrednost vozila u momentu udesa i vrednost ostatka shodno čemu se na bazi razlike utvrđuje visina totalne štete. Potom se vrši upoređivanje sa troškovima popravke, pa ukoliko su troškovi popravke veći od visine totalne štete, isplaćuje se naknada na bazi obračuna totalne štete. Na ovakav način postupa se i tokom procesa obrade šteta Garantnog fonda pri Udruženju osiguravača Srbije.
Čija je obaveza obaveštavanja Garantnog fonda o nastalom štetnom događaju (saobraćajnoj nezgodi) i ko podnosi zahtev za naknadu štete? Oštećeno lice podnosi zahtev za naknadu štete Garantnom fondu pri Udruženju osiguravača Srbije.
Da li štete izazvane neosiguranim traktorima, motokultivatorima, motociklima i sl. potpadaju pod obavezu Garantnog fonda? Da, od decembra 2009. godine, nakon što je stupio na snagu i počeo da se primenjuje nov Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Da li postoji mogućnost za naknadu materijalne štete na vozilu kada je šteta prouzrokovana upotrebom nepoznatog vozila? Takva mogućnost nije predviđena zakonom. Jedina mogućnost za naplatu štete u tom slučaju je da vlasnik oštećenog vozila ima polisu kasko osiguranja za vozilo.
Da li mogu da ostvarim naknadu štete na mom motornom vozilu koje je u toku noći zapaljeno i kada je šteta totalna. O navedenom postoji izveštaj policije i vatrogasne službe. Moje vozilo poseduje obaveznu polisu autoosiguranja ali ne i KASKO polisu. Ukoliko ne postoje saznanja o tome kako se vozilo zapalilo i šta je prouzrokovalo štetu, po osnovu sopstvene polise osiguranja od autoodgovornosti ne može se naplatiti šteta u ovom slučaju. Ako pritom vlasnik oštećenog vozila ne poseduje ni kasko polisu, onda praktično ne postoji mogućnost da se šteta nadoknadi iz sredstava osiguranja.
Da li štetnici koji su isplatili štetu oštećenim licima imaju pravo da se regresiraju iz sredstava Garantnog fonda? Ne. Pravo na naknadu iz sredstava Garantnog fonda imaju putnici i treća oštećena lica u smislu odredaba zakona. Štetnik ne ulazi u krug lica koja imaju pravo naknade odnosno regresa iz sredstava Garantnog fonda.
Ukoliko je vlasnik oštećenog vozila lizing kuća, da li korisnik takvog vozila koje je oštećeno u saobraćajnoj nezgodi za koju je odgovorno neosigurano vozilo može da ostvari pravo na naknadu štete iz sredstava Garantnog fonda? Kada je vlasnik oštećenog vozila lizing kuća, a korisnik fizičko ili pravno lice, korisniku lizinga se može isplatiti naknada štete samo uz saglasnost lizing kuće koja se podnosi Garantnom fondu u pisanoj formi, uz ostalu potrebnu dokaznu dokumentaciju.
Intervju sa Duškom Jovanović generalnim sekretarom Udruženja osiguravača Srbije
Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije
Dalji rast srpske ekonomije i dodatni koraci na putu ka EU, dodatno će pokrenuti tržište osiguranja. Sa druge strane, razvijena industrija osiguranja obezbeđuje dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavlja u funkciju privrednog razvoja. O značajnijem rastu sektora i povratnom pozitivnom dejstvu na ekonomiju moći ćemo da pričamo tek kada država sistemskim rešenjima podstakne brži razvoj i kada na viši nivo podignemo svest i kulturu osiguravanja
Godinu za nama obeležili su kontinuitet pozitivnih rezultata i stabilnost. Srbija nastavlja sa napretkom u mnogim oblastima ekonomije. Stvoreno je stabilno makroekonomsko okruženje, od kojeg zavisi dalji rast, uspostavljena finansijska i fiskalna stabilnost, smanjuje se stopa nezaposlenosti. Ekonomija je rastuća sa niskom inflacijom i visokim prilivom stranih direktnih investicija, koje su premašile nivo iz 2018. godine. Državna blagajna je u suficitu, što je omogućilo povećanje plata u javnom sektoru. Sve to se pozitivno odražava i na sektor osiguranja koji je očuvao stabilnost i likvidnost i zadržao pozitivan trend razvoja”, ocenju je u intervjuu za magazin Svet osiguranja, Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije šta je obeležilo prethodnu godinu.
Bruto premija raste iz godine u godinu i približavamo se, kako ističe, iznosu od milijardu evra, dok su tehničke rezerve, koje garantuju stabilnost i sigurnost u isplati šteta, na nivou od 1,7 milijardi evra.
“Čekaju se zvanični podaci za 2019, ali možemo da kažemo da je u prethodnoj godini zaključeno 6,7 miliona polisa, rešeno oko 790.000 odštetnih zahteva i isplaćeno oko 385 miliona evra klijentima. Tržište je u 2018. godini poraslo za 7,5 procenata. Nažalost, sektor još ne zauzima mesto koje mu pripada niti je na nivou kojim bismo bili zadovoljni, s obzirom na ogroman značaj koji ima ili treba da ima za privredu jedne države. Kada kažemo “milijarda evra bruto premije” to nekome deluje mnogo, ali je u Sloveniji ta stavka premašila dve milijarde, tako da treba još dosta da radimo, mi iz industrije i država, da unapredimo sektor”, kaže Jovanović.
Da li je ekonomska situacija dovoljno stimulativna za napredovanje sektora osiguranja?
Ovde bih pre svega potencirao međusobnu vezu opšte ekonomske situacije i sektora osiguranja, što je kod nas uglavnom zanemareno. Sa jedne strane, činjenica je da industrija osiguranja zavisi od ukupne ekonomske situacije. Dalji rast srpske ekonomije i dodatni koraci na putu ka EU, dodatno će pokrenuti tržište osiguranja. Sa druge strane, razvijena industrija osiguranja obezbeđuje dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavlja u funkciju privrednog razvoja. Tako može da deluje i kao stabilizator tržišta u vreme krize, jer baš u vreme krize postoji povećana potreba građana i privrede da osiguraju ono što im je najvažnije – zdravlje ili imovinu. Ali, o značajnijem rastu sektora i povratnom pozitivnom dejstvu na ekonomiju moći ćemo da pričamo tek kada država sistemskim rešenjima podstakne brži razvoj i kada na viši nivo podignemo svest i kulturu osiguravanja. Kod nas se i dalje osigurava samo ono što se mora, dok se o ostalim polisama razmišlja uglavnom onda kada se nezgoda dogodi, uz najčešće opravdanje da je osiguranje skupo i da se nema para za polisu ili da je to nepotreban trošak. Međutim, kriza je i kod drugih, ima i država članica EU čiji građani nemaju bolji standard od naših, ali imaju kulturu i naviku osiguravanja, pa je i njihovo tržište razvijenije od našeg. Za njih je osiguranje investicija.
Udruženje osiguravača je poslednjih godina intenziviralo organizaciju stručnih seminara. Smatramo da je edukacija neophodna na svim nivoima i da samo na taj način možemo da obezbedimo povećanje premije i njenu bolju strukturu, što je svima u interesu
Ima li prostora za veći rast osiguranja od dosadašnjeg i šta su, prema Vašem mišljenju, preduslovi, osim onog osnovnog da se poboljša ekonomska situacija u zemlji?
Prostora za rast ima i ja sam optimista. Statističari bi argumente za takav stav pronašli u činjenici da tržište raste – sporo, ali konstantno, kao i u podatku da učešće neživotnog osiguranja u ukupnoj premiji kod nas odgovara učešću životnog u razvijenom svetu. To pokazuje nerazvijenost tržišta, ali i potvrđuje njegovu perspektivu. Lično, smatram da raste potreba za osiguranjem i da čak više nije dovoljno imati samo jednu polisu. Argumente za očekivani rast tržišta osiguranja pronalazim u očekivanom porastu standarda građana i nastavku procesa evrointegracija. U svakom slučaju, prostora za rast ima u svim sektorima, možda najbrže rezultate treba očekivati kod osiguranja imovine, poljoprivrede i kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Šta su izazovi sa kojima će se osiguravači suočiti tokom 2020. godine?
Pre svega, neophodno je dodatno usklađivanje poslovanja sa regulativama. Izazov će svakako biti nastavak rada na pripremama za direktivu Solventnost 2, računovodstvene međunarodne standarde IFRS 17 i sve veću potrebu da se vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, društva će morati da kreiraju održiv model poslovanja na duži vremenski period kojim će biti povećana sigurnost klijenata i da se priprema za digitalizacija koja će osiguranje učiniti dostupnijim. Neophodno je i da proizvodi budu kreirani u skladu sa potrebama kupaca, da ponuda bude jasna, konkretna i uvek dostupna. Zbog sve ekstremnijih vremenskih uslova i produženog životnog veka ljudi, promenjen je i način razmišljanja o riziku. To će biti najveći izazov za osiguravače, a naša društva bi trebalo da nastave da slede praksu razvijenih tržišta. Pored ostalog, savremeni koncept podrazumeva i individualizaciju proizvoda, jer se sada klijentu umesto obaveznog skupa od 20 teških bolesti za koje se nudi pokriće, omogućava da izabere nekoliko za koje sam percepira da ga izlažu najvećoj opasnosti i plati premiju u skladu sa mogućnostima i potrebama. Za Udruženje, kao krovnu organizaciju osiguravača, izazov ostaje edukacija građana kako bismo došli do nivoa da razmatramo ponude na tržištu, a ne da li nam osiguranje uopšte potrebno. Uz bolju edukovanost, napredak u evrointegracijama i rast životnog standarda, očekujem veću zainteresovanost građana da sebi i porodici obezbede mirniju i sigurniju budućnost.
Dokle se stiglo sa dugo najavljivanim zakonom o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti budući da je njegovo usvajanje najavljeno i za prošlu i za pretprošlu godinu?
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju je ušao u redovnu proceduru izmena i dopuna i formirana je radna grupa koju čine predstavnici relevantnih državnih organa i poslovnih udruženja zainteresovanih za tu materiju. Društva za osiguranje su u radnoj grupi predstavljena preko Udruženja osiguravača Srbije. Sam zakon je od izuzetnog značaja za industriju osiguranja ali i za naše društvo u celini i naš je interes da se rad na njegovoj izmeni što pre završi. Svesni smo činjenice da se, i pored našeg interesa da zakon bude ekspresno donet, ovde radi o izuzetno zahtevnom i komplikovanom poslu. U ovom momentu postoji prvi prednacrt novog zakona na koji su relevantni subjekti dali svoje obimne komentare i predloge izmena. Takođe, na nivou EU u toku je intenzivan rad na izmenama tzv. motornih direktiva čiji je cilj poboljšanje položaja oštećenih lica u sistemu osiguranja autoodgovornosti, a poznat je da je i interes i obaveza Republike Srbije usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU. Sve su to objektivne okolnosti zbog kojih rad na izmeni našeg zakona još nije završen. Očekujemo da će biti usvojen najkasnije u prvoj polovini sledeće godine.
Nove obavezne polise bi imale izuzetno pozitivan uticaj na razvoj tržišta. To bi, najpre, trebalo da postane polisa osiguranja imovine i to zbog činjenice da su katastrofalne nezgode, usled klimatskih promena, sve zastupljenije na ovim prostorima
S vremena na vreme imamo polemiku u stručnim krugovima oko uvođenja raznih vrsta obaveznih osiguranja. Koji je Vaš stav po pitanju obaveznosti i u kojim oblastima je ona poželjna i zbog čega?
Nove obavezne polise bi imale izuzetno pozitivan uticaj na razvoj tržišta. To bi, najpre, trebalo da postane polisa osiguranja imovine i to zbog činjenice da su katastrofalne nezgode, usled klimatskih promena, sve zastupljenije na ovim prostorima. Efekat bi bio dvostruki. Bio bi rešen problem osiguranja imovine, ali bi i budžet bio rasterećen, jer država ne bi više sama finansirala saniranje šteta. Osiguravajuća društva bi deo prikupljenih sredstava vraćala kroz preventivne i infrastrukturne projekte što je dodatna korist za građane i državu. Neka vrsta obaveznosti bila bi poželjna i kod osiguranja poljoprivrede, jer je nedopustivo da svega tri odsto individualnih poljoprivrednih proizvođača osigurava useve. Naš predlog je da uslov za bilo kakve državne subvencije u poljoprivredi bude polisa osiguranja. Ipak, najrealnije je da će prva sledeća obavezna polisa biti osiguranje radnika. Usvajanje novog Zakona o osiguranju od povreda na radu, koji će to regulisati, očekuje se već na proleće. Podsetiću samo da osiguranje zaposlenih trenutno zavisi od slobodne volje poslodavca, pa se pravo na naknadu štete uglavnom ostvaruje preko suda. U svakom slučaju, iskustva drugih, razvijenih država, kada govorimo o obaveznim polisama su pozitivna. Čak i tamo kada je obaveznost skinuta posle nekoliko godina, nije opao broj osiguranih jer su ljudi u međuvremenu uvideli sve prednosti osiguranja. To bi i za naše tržište bio fantastičan podsticaj.
Pre godinu i po dana ste pomenuli u intervjuu za časopis: Svet osiguranja, mogućnost ulaska novih kompanija na tržište osiguranja u Srbiji. Ima li prostora za tako nešto?
Proces prilagođavanja standardima i propisima EU obezbediće viši nivo finansijske stabilnosti sektora osiguranja i osiguranika sa jedne strane, dok sa druge može da dovede do ukrupnjavanja tržišta i ulaska novih kompanija koje bi se bavile specifičnim vrstama osiguranja. To su procesi koje treba očekivati. Ali, treba naglasiti i to da razvoj tržišta osiguranja nije povezan sa brojem učesnika na tržištu. I sada ih ima dovoljno za zdravu konkurenciju, ali je bitno da eventualni ulazak novih igrača neće uticati niti na stabilnost tržišta niti na postojeću konkurenciju.
U Srbiji je Udruženje osiguravača počelo sa organizacijom Srpskih dana osiguranja pre tri godine, u Bosni i Hercegovini su se desili prvi Dani prošle godine. U Crnoj Gori se razmišlja takođe o sličnom događaju, dok Hrvatska ima u tom delu višegodišnju tradiciju. Je li ovo neka vrsta “buđenja” osiguravača i kakvi su značaj i uloga takvih događaja?
Skupovi tog tipa su izuzetna prilika da predstavnici države, regulatornih tela i industrije, uz stručnjake iz inostranstva, razmene ideje i iskustva i zajedno pronađu rešenja za razvoj osiguranja. Izuzev Slovenije, sve ostale države sa prostora bivše Jugoslavije imaju slične probleme u ovom sektoru i savetovanja ovog tipa su više nego poželjna. Što se tiče Srpskih dana osiguranja, za kratko vreme su postali najznačajniji skup iz ove oblasti u regionu i jedini u Srbiji, koji je, u tako velikim razmerama, u celini posvećen osiguranju. Konferencija pruža mogućnost da čujemo iskustvo drugih u prilagođavanju tržišta novim pravilima i trendovima, što je od neprocenjivog značaja. Za trenutni stepen razvoja srpske ekonomije i finansijskog tržišta, posebno industrije osiguranja, upoređivanje sa standardima kojima težimo je neophodno, jer samo tako možemo da obezbedimo rast i razvoj. To je najveća korist koju imamo od jednog ovakvog skupa, čiji značaj potvrđuje i ogromno interesovanje predstavnika domaće i međunarodne struke, regulatornih tela i učesnika na tržištu svih država regiona. Korist i prednost jednog takvog skupa uvidele su i kolege iz drugih država koje su posle nas počele da organizuju slične konferencije ili najavljuju da će to uraditi. Što više takvih prilika da se razmene iskustva i modeli u prevazilaženju problema i prilagođavanju novim standardima EU, kojoj svi težimo, to ćemo brže razvijati i sopstveno tržište.
Udruženje osiguravača Srbije će u ovoj godini biti organizator Međunarodne konferencije auto-osiguranja, Skupštine Sistema zelene karte i Godišnje konferencije motornih direktiva EU. Šta to konkretno znači za Srbiju što smo domaćini tih događaja, Udruženje osiguravača Srbije i osiguravajući sektor?
Odluka da mi budemo domaćini konferencije doneta je jednoglasno, uz konstataciju čelnika Sistema zelene karte da je rad Udruženja najbolji primer uspostavljanja i održavanja uspešne i kvalitetne saradnje sa partnerima iz različitih država. Time je našem Udruženju odato specifično priznanje za dosadašnji rad. Inače, tržište Srbije je u samom vrhu po parametrima koji karakterišu poslovanje članica ovog Sistema. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Srbija, uz Švajcarsku, jedina država van evropskog ekonomskog prostora koja je članica tzv. Multilateralnog sistema, što znači da su prava vozača iz Srbije u svemu izjednačena sa onima iz EU. Moram da naglasim i da će Konferencija biti najveći događaj iz oblasti osiguranja u ovoj godini u Evropi jer će pored predstavnika Nacionalnih biroa osiguranja – Biroa zelene karte iz 48 država, okupiti i predstavnike Garantnih fondova, Biroa za naknadu štete i Informacionih centara tih država. Biće to prvi put u istoriji Sistema zelene karte, dugoj sedam decenija, da godišnja konferencija bude organizovana u tom formatu. Inače, Sistem zelene karte predstavlja jednu od najvećih međunarodnih organizacija. Konferencije će biti održana od 3. do 5. juna.
Šta biste još od aktivnosti UOS-a izdvojili u ovoj godini i na čemu će biti fokus? UOS je dosta intezivirao i stručne seminare u prethodnih nekoliko godina, hoće li se nastaviti u tom pravcu?
Udruženje osiguravača je poslednjih godina intenziviralo organizaciju stručnih seminara. Smatramo da je edukacija neophodna na svim nivoima i da samo na taj način možemo da obezbedimo povećanje premije i njenu bolju strukturu, što je svima u interesu. Kroz konstantna savetovanja koja organizujemo za naše članice, na različite teme, pokušavamo da moderne trendove u poslovanju primenimo i kod nas, ali i da zaposlenima u društvima za osiguranje različitog profila predstavljamo nove zakonske propise koji se tiču našeg poslovanja. Nastavili smo sa organizacijom radionica na temu QIS studija koje treba da ukažu na trenutni stepen usklađenosti domaćeg tržišta sa zahtevima direktiva “Solvency II”. Tu su, pored ostalog, radionice o Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja za ugovore o osiguranju, koji će se primenjivati od 1. januara sledeće godine, kao i savetovanje o primeni poreskih propisa u oblasti osiguranja. Organizovanjem savetovanja i radionica Udruženje aktivno učestvuje u implementaciji savremenih evropskih tokova poslovanja i promoviše saradnju regulatora tržišta i osiguravača, jer se time dodatno unapređuje tržište. Postoji velika potreba za organizovanjem ovakvih stručnih skupova i Udruženje će nastaviti sa tom praksom, uz edukativnu kampanju “Osiguraj budućnost” kojoj su u fokusu građani koje treba edukovati o osiguranju.
